Из Новог Сада кренула 12. међународна регата Вода Војводине

Новинарске екипе, али и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и директор “Вода Војводине” Срђан Кружевић, током једностане пловидбе имали су прилику да искусе део онога због чега се на 300 километара дуг пут одлучило више од 300 људи у 81 пловилу.

- Нисам могао да замислим лепше преподне у петак и дугујем захвалност Срђану Кружевићу и његовој екипи „Вода Војводине” на позиву  да бар на једном делу будем учесник 12. Међународне регате на Дунаву и каналској мрежи ДТД. Још једном сам могао да се уверим у лепоту нашег града с реке, али у све оне изазове с којима се суочавамо и у оно шта би  требало да поправљамо да бисмо били још ближи Дунаву, да га разумемо боље и чувамо још више - изјавио је Вучевић, након што су званичници и новинари на преводници испратили регаташе на њиховој пловидби ка Бачком Петровцу.

Вучевић је позвао да се о томе не прича “у неким јефтиним паролама“, него да се заиста односимо према природи на начин на који заслужује.

- Човек не може да победи природу, човек мора да живи са природом. Живот са природом не значи да заустављате развој, да заустављате инвестиције, да заустављате градњу, већ све то мора да буде јединствено синхронизовано, уклопљено, да то буду две гране једног стабла: и екологија и економија - напоменуо је Милош Вучевић.

Први пут кроз преводницу Бездан

Главни инжењер за пловидбу и организатор Регате Мирјана Живковић навела је да ће регата од Новог Сада, ићи до Бачког Петровца, Руског Крстура, Српског Милетића, Сомбора, Бездана.

- Потом први пут, после више од 25 година, кроз преводницу Бездан коју смо ремонтовали, која није била у функцији дуги низ година, излазимо на Дунав и спуштамо се низводно, преко Апатина, Богојева, Бачке Паланке и враћамо се 3. јула у Нови Сад - појаснила је Живковић и истакла да ће регаташе послужити лепо време током пловидбе.

По његовим речима, регата није питање само авантуризма, већ питање и привреде и екологије, као и туристичке промоције.

- Верујем да ће “Воде Војводине” и сви организатори, ту је читав низ градова и општина који помажу, да ћемо појачати капацитете да могу да се појаве сви они који су пријављени. Да није само питање неке слике на води, него је питање да ли имате довољно везова, логистичке подршке, хране, горива, да осигурате безбедност путника - додао је новосадски градоначелник.

Како је рекао новинарима, није до сада имао прилику да бродом прође кроз преводницу, која је импозантна, с обзиром на то када је изграђена.

- Волео бих да су нам реке и канали још чистији и уреднији. Није то увек питање пара или јавно-комуналног сектора, то је питање савести и односа према својој околини. Да покупимо све што остане иза нас, да не остављамо ђубре и отпад, ако смо логоровали, пецали, да то неко други склања. Честитам “Водама Војводине” што су показале да разумеју и шири значај свог делокруга послова и надлежностида није само питање одржавања оних система које одржавају, већ да имају и снажан економски и туристички потнмецијал за овај део Србије, Војводине и општине где ће се одвијати ова регата - закључио је Вучевић.

Директор “Вода Војводине” Срђан Кружевић истакао да се регата, после две године паузе због корона вируса, ове године наставља “мало необичније него до сада”. Он је истакао велику сарадњу с Новим Садом и градоначелником Милошем Вучевићем, који је подржао овај пројекат и учествовао на отварању.

- Пролазимо кроз осам општина и градова, на 300 километара пловног пута. Покушавамо да прикажемо један нови потенцијал наше северне покрајине кроз туризам, кроз наутику, кроз све оно што имају да пруже општине и градови који су наслоњени на нашу каналску мрежу. Захвалио бих се свим локалним самоуправама које нам пружају подршку кроз богат културно-уметнички програм, кроз бесплатне садржај, дружења, оброке за све регаташе - рекао је Кружевић.

По његовим речима, на регати ове године учествује 81пловило пошто није било места за прихват више.

- За следећу годину обећевам да ће то бити другачије. Ради се о проширењу капацитета места где ти чамци могу да стану да би то било безбедно. Учествује 328 регаташа, преко седамдесеторо млађе деце. Тако да је ово један показатељ да итекако има смисла враћати се природи, сугерисати да природа треба да се чува. Сам слоган који смо дали овогодишњој кампањи јесте “Чиста вода, чиста љубав” - нагласио је Срђан Кружевић.

Он је додао да је предузеће организовало конкурс за лого овогодишње регате у складу с еколошким предзнаком, на којем су учествовали студенти Факултета техничких наука у Новом Саду. За победничку идеју Марко Ађин, награђен је са 120.000 динара.

- Покушавамо да кроз неке мини акције на нашем десетодневном путу увежемо и нешто што би било и едукативно и еколошки и наравно да помогнемо онима којима то потребно. Ми смо се определили да овогодишњу пластичну амбалажу и чепове и све оно што наши регаташи буду сакупили предамо и купимо за двоје малишана из Србије, да и ту покажемо друштвену одговорност - навео је Кружевић и најавио још више учесника и још богатији садржај за наредну регату.

Регата има међународни карактер и поред домаћих учесника, ту су и наутичари из Хрватске, Словеније, Аустрије, Мађарске, Холандије и Француске.

На регати учествује Данијел Хулзе из Француске са супругом, иначе Новосађанком Светланом Ђурђић Тимаров. Она каже да живи у Француској више од 50 година, председница је целог округа града Моносоро на Лоари и како каже “држи целу културу у том поднебљу”. Ииако су имали чамац у Новом Саду, продали су га, а овдашњи пријатељи су им предложили да плове с њима.

- То је једно добро решење, пошто смо сада у пензији. Живимо на обали Лоаре где имамо чамац, а овде делимо љубав и све што можемо са регатом и нашим добрим дугогодишњим пријатељима. Није случајно што живимо на обали Лоаре. Конструкција чамаца је потпуно иста, услови су исти, једино што је Дунав дубљи, пошто Лоара тренутно има тридесетак центиметара, непловна је и има пуно пешчаних ада. Једна чудесна и лепа река, са својим ритовима - испричала нам је Светлана и за 2024. годину најавила да ће направити конференцију у Француској о парлалелама између Лоаре и Дунава.

        С. Крстић