Iskustva bratskog grada smernice za napredak

 pokrenuta pred republičkim institucijama i, po rečima predsednika opštine Sremski Karlovci Nenada Milenkovića, početkom naredne godine trebalo bi da taj posao bude završen. Nakon toga, predlog izmena i dopuna treba da se nađe pred republičkim parlamentom koji odlučuje o tome.

– To je prvi korak da bismo došli do forme zakona koja će obezbediti zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa Karlovaca – kaže Milenković. – Redefinisanjem tog zakona mislim da ćemo postići bitan iskorak kada su Sremski Karlovci u pitanju. Time se potvrđuje da su Karlovci u interesnoj sferi i Vlade Republike Srbije, da oni nisu briga samo Karlovčana i AP Vojvodine, nego celog nacionalnog korpusa.



Milenković nagoveštava početkom iduće godine rad i na redefinisanju starog jezgra Sremskih Karlovaca u pogledu proširenja pešačke zone u njemu u saradnji s nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture jer se, kako kaže, kao imperativ nameće obilazak zaštićenog jezgra isključivo peške.



Po njegovom mišljenju, Sremski Karlovci zaslužuju da imaju i status zaštićene svetske kulturne baštine i u pogledu dolaska na tu listu UNESKO-a treba da se ugledaju na bratski grad Bardejov u Slovačkoj.Karlovci zaista imaju mnogo toga da nauče od tog grada na jugoistoku Slovačke. Bardejov je 1952. godine proglašen za spomenik od nacionalnog značaja i od tada država ulaže u njegovu obnovu. Trideset četiri godine kasnije dobio je zlatnu medalju od UNESKO-a za očuvanje kulturne baštine da bi 2000. stari deo grada sa Sinagogom bio stavljen na listu svetske kulturne baštine.



Čest gost Sremskih Karlovaca predsednik Bardejovskog okruga Miroslav Bujda kaže za „Dnevnik” da je zajedničko svim istorijskim gradovima to što imaju mnogo spomenika kulture, a malo novca za njihovu restauraciju i zaštitu.– Naša uloga je da sačuvamo sve te spomenike i ostavimo svojoj deci u nasleđe, a za to su potrebne pare – poručuje Bujda. – Ako ima novca, sve će se lako popraviti, ako nema, taj posao ide sporo.

Mi smo pisali projekte i od EU dobijali dosta novca, ne samo da bismo ih sačuvali nego i unapredili. Mislim da Sremski Karlovci sami nemaju toliko para za očuvanje svojih spomenika. Srbija je na pragu ulaska u Evropsku uniju i taj trenutak treba dočekati spremno. Karlovci treba da spreme projekte kojima bi da konkurišu i treba brzo da reaguju. U suprotnom, kako vreme odmiče, sve manje novca ostaje u kasi.



Bujda napominje da je tendencija prilikom talasa obnove kulturno-istorijskih spomenika u njegovom gradu bila da oni ne budu samo puki spomenici već da se obogate sadržajima koji će privući turiste, a pogotovo mlade. Tako su na centralnom gradskom trgu u Bardejovu u nizu kuća koje se inače naslanjaju jedna na drugu, otvoreni lokali različitih namena. Takva tendencija je i danas prisutna u gradu. Osim što je poslednjih godina oko grada napravljena obilaznica za teška vozila, u zaštićenom jezgru sagrađena je fontana, čije vodoskoke prati muzika i svetlo, i to je mladima postalo jedno od posećenijih mesta u Bardejovu.



Dobra okolnost, naglašava Bujda, kada je Bardejov u pitanju je i to što je u Slovačkoj početkom novog milenijuma donet zakon o istorijskim gradovima, na osnovu kojeg je Bardejov stalno pružao ruku prema državnoj kasi. 

– Bilo je godina kada vlada nije odobravala novac za naš grad, ali Bardejov je ipak, zahvaljujući svojoj dobroj diplomatiji, uspevao da se domogne para za svoje potrebe – zaključio je Bujda.



Z. Milosavljević