HUMANITARNI RAD UDRUŽENJA ŽENA „LAZARICE” Prenošenje veština sa kolena na koleno
Mnogi dani koje obeležavaju meštani Stepanovićeva ne mogu da prođu bez udruženja žena „Lazarice”.
Iako u poslednjih nekoliko godina nisu bile u mogućnosti da se, kao ranije, sastaju svakog petka, kako zbog pandemije kovida 19, tako zbog renoviranja objekta u kom se nalaze njihove prostorije, ne može se reći da nisu aktivno doprinosile zajednici.
Đacima prvacima svake godine pripreme i daruju paketiće sa školskim priborom, dok osmacima za proslavu maturske večeri tradicionalno prave torte. Sa članovima penzionerskog kluba organizovale su razne izlete po našoj zemlji, dok su same obišle više od 100 manastira, uključujući sve fruškogorske, a onim koji su zabačeniji odnosile su i donacije. Takođe prikupljaju pomoć i za meštane sela, kada je to potrebno.
– Ljudi hoće da pomognu i daruju celim srcem, ali treba neko ko će im to omogućiti – objašnjava predsednica udruženja žena „Lazarice” Nada Petrović, koja je na toj poziciji od 2005. godine, kada su „Lazarice” i osnovane.
Ona, kako kaže, očekuje više aktivnosti posle svečanog otvaranja, jer pregršt ideja stoji u mestu čekajući da prostorije udruženja budu osposobljene za njihovu realizaciju. Takođe se nada da će im se priključiti više mladih članica, budući da ih trenutno ima samo 17 i da nisu sve više tako ni mlade, a imaju želju da svoja znanja i veštine, od pravljenja kolača do štrikanja i heklanja, prenesu mlađim generacijama. – Imam elana i volim da radim i uživam kad dolazi Uskrs i deca me pitaju: „Tetka Nado ili baba Nado, hoće li biti tucanje jajima?”, a ja im kažem: „Biće, pa makar išla četvoronoške.”
Petrovićeva je istakla koliko voli rad sa decom, prisećajući se momenta kada je grupicu dece učila da prave kolače i „prevarila” ih, magičnom brzinom pekući njihove poslatice. Ono što se zapravo desilo je to da je ona već unapred imala ispečenu turu kolača, da mališani ne bi morali da čekaju.
N. Šolaja
