Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Heroj ulice: Radoslav Obradović pruža roditeljsku ljubav u Dečjem selu

04.12.2021. 12:43 12:46
Piše:
Foto: M. Božičković

Heroj ulice – konkurs „Dnevnika”, Novosadske televizije i „Color Media Communications-a”

„Ako vam život podeli takve karte da morate da odrastate bez roditelja, u domu za decu bez roditeljskog staranja, tamo je vaspitač neko ko se trudi da vam detinjstvo učini lepšim i boljim kako se ne biste razlikovali od ostale dece. Neko ko je uvek tu da zameni roditeljsku ljubav u meri u kojoj je to moguće. Za nas je heroj onaj koji nas je izveo na pravi put. Ne samo heroj ulice, nego životni heroj. To je naš čika Rade i mnogo mu hvala na svemu” – poručuju nekadašnji štićenici Dečjeg sela “Dr Milorad Pavlović”u Sremskoj Kamenici, koji su svog vaspitača Radoslava Obradovića prijavili na konkurs “Heroj ulice”, u organizaciji lista „Dnevnik“, Novosadske televizije i „Color Media Communications-a”.

Radoslav Obradović diplomirao je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i bavio se rukometom 25 godina. Krajem 1996. godine, pri kraju sportske karijere, prijavio se na konkurs u okviru kojeg je Dečjem selu u Sremskoj Kamenici bio potreban vaspitač koji će biti model identifikacije. Od samog početka toliko se posvetio deci u toj instituciji da se događalo da mu ukućani zamere zbog odsustva.

- Kao profesor fizičkog vaspitanja, u struci nisam mogao da dobijem posao, a ovo mi se činilo izazovno – kao i u sportu, pokušavate da napravite nešto od te dece – seća se Obradović. - Počeo sam da radim u Kući broj 2, u kojoj su tada bile smeštene izbeglice sa ratnog područja Bosne i Hercegovine, a kasnije su mi priključena deca iz drugih vaspitnih grupa. Grupa dece koju sam preuzeo kad sam se zaposlio u Dečjem selu je generacija rođena od ’87. do ’95. godine. Ta deca su imala roditelje, ali bila su edukativno zanemarena. Tokom ovih 25 godina, sva deca sa kojom sam radio imala su roditelje, ali su oni, kako to objašnjavamo, bili u toj meri slabi da nisu mogli ni sebi da pomognu, a još manje deci.

Deca u instituciju dođu ranjiva. Mlađi češće traže roditeljsku ljubav, tako da u tom periodu teško prihvataju da roditelj retko dođe, čak i retko nazove. Najviše vremena vaspitač sa njima provodi u sportskim i rekreativnim aktivnostima. U zavisnosti od sezone, zajedno idu na bazen ili klizanje, pešače Fruškom gorom.

- Važno je usmeriti ih ka društvenoj zajednici, da se uključe i funkcionišu kao i deca u porodicama – savetuje Radoslav Obradović. - Deca izbeglice iz moje prve grupe dolazili su iz funkcionalnih porodica, nisu bili napušteni i zanemareni, pa, kako su odrastali, tako su kod ovih drugih uspevali da podignu nivo interesovanja za školovanje i obrazovanje. Iz tih generacija potiče i najveći broj studenata koje je Dečje selo imalo. Međutim, bez obzira na sve, nije srećan čovek koji iz institucije izađe sa završenim fakultetom, nego onaj ko sebe pronađe u nečemu. Mnoga deca iz moje vaspitne grupe završila su fakultete i danas su uspešni poslovni i porodični ljudi. Ranijih godina bilo je i dosta sportski nadarene dece, koja su trenirala u klubovima i bavila se sportom. Danas su, nažalost, sve češće okupirani mobilnim telefonima, kompjuterima i igricama.

Trudio se da od dece napravi dobre ljude, nauči ih da brinu o svom zdravlju, što smatra neprocenjivim, i usadi im svest o tome da je obrazovanje izuzetno značajno.

- Kažu da je najteže vaspitati sopstvenu decu, a verujte mi da je tuđu još teže. Zapravo, mislim da je najteže napraviti dobrog čoveka, pogotovo od dece u institucijama. Malo je dobrih ljudi oko nas. Moja poruka svima je da se nikad ne treba predavati. Svi imamo slabosti i najteže je pobediti sam sebe. Potrebno je zadržati volju za životom, boriti se i iz svega izvući nešto lepo. I upornost je izuzetno važna, kao jedna od osobina koja vas vodi ka uspehu u životu. Mene je sport naučio da ne treba priznati poraz jer posle svakog poraza dođe i pobeda. Tu gde padneš, ustaneš i nastaviš dalje. Mislim da su neka moja deca to veoma dobro naučila. Mada, kažem: nisam ja njihov heroj, oni su moji heroji – poručuje Rade Obradović.

Moje je bilo da ih usmerim, ostalo je njihov uspeh

Svi imaju strah od izlaska iz institucije, kad treba da se snađu u daljem životu jer u Dečjem selu su ipak na neki način “ušuškani“, pokazalo je iskustvo vaspitača Radoslava Obradovića. Potvrđuje, međutim, da je malo dece koja su izašla iz institucije, a da se nisu snašla i za nešto osposobila.

- Meni je zadovoljstvo kad shvatim da su upravo u Dečjem selu nešto naučili – naglašava Obradović. - Lično ne smatram da nešto bolje radim u odnosu na kolege, svi smo veoma posvećeni, ali to što su me moja nekadašnja deca predložila i okarakterisala kao heroja, govori o njihovim emocijama i zadovoljstvu, a u meni budi radost. Ujedno je i potvrda da je sve što sam radio kod njih dalo rezultate. Međutim, sve što su za sebe učinili jeste njihov lični uspeh, ne moj. Moje je bilo da ih usmerim. To vam je kao i u sportu – dobri igrači sami sebe grade, a trener ih samo usmerava.

Prijavite komšije za primer

Akciju „Heroj ulice”, treći put zaredom, organizuju dnevni list „Dnevnik“, „Color Media Communications” i Novosadska televizija. Kao i prethodnih godina, naši sugrađani mogu prijaviti kandidate za koje smatraju da svojim nesebičnim postupcima doprinose boljem i lepšem Novom Sadu, komšije, prijatelje, rođake... Konkurs je otvoren do 15. decembra.

B. Pavković

 

Piše:
Pošaljite komentar