Grupa “Mila i La na štiklama” Novosađane oduševljava nastupima

Godinama vodi Muzičku radionicu “Mi i la 021”, koju pohađaju deca različitih uzrasta i pevaju razne dečje poznate pesmice i stare domaće hitove, uvežbavaju se za horske nastupe, kojima se i predstavljaju na mnogim javnim manifestacijama. Osim što drži i privatne časove pevanja i nastupa u novosadskim klubovima, nedavno je pokrenula i pevačku grupu “Mi i La na štiklama”, žensku pevačku družinu na kojoj će pevati sve ono što samo one žele, a upakovati tako da zvuči odlično. Njihove nastupe Novosađani uvek pozdrave velikim aplauzima.

- U saradnji sa Udruženjem “Biznis na štiklama” nastala je i pevačka grupa “Mila i La na štiklama” i žena ima raznih profila, ali i godina – kaže za “Dnevnik” muzičarka i nastavnica muzičkog vaspitanja Mila Dumedaš, rekavši da pevaju devojke od 30 godina, ali i dame od preko 50. -  Repertoar je prilagođen svim uzrastima, odnosno publici koja sluša pop i rok muziku. Pevamo i stare izvorne narodne pesme koje su svima poznate, tako da se uvek nađe za svakog po nešto. Volim da kombinujem decu i starije u javnim nastupima, a reakcije publike su neverovatne i neočekivane, te vidim da sve to što radimo svi zajedno ima smisla. Grupa ima i muškog člana Mišu, koji ceo naš muzički spektakl lepo isprati uz gitaru.

Članica pevačke grupe “Mi i La na štiklama” Rada Aksentijević Nađ otkrila je da je za hor grupu čula preko pomenutog Udruženja, a tamo je prvi put upoznala Milu i čula je kako peva.

- To izvođenje, njen stav, znala sam kad se tu pojavila, da je vanserijska, uz dužno poštvanje svih ostalih – iskreno će Rada Aksentijević Nađ. - Krenula sam iz radoznalosti i zadovoljstva, želela sam da uvedem novinu u svoj život, posle svih zgoda i nezgoda koje smo preživeli. Želela sam nešto što je samo moje.

Važno je i druženje

Muzička umetnica Mila Dumedaš voli da spoji muzikante sa kojima sarađuje, pa tako kreira nastupe na kojima učestvuju svi. Poslednji koji su priredili bio je vrlo zapažen i posećen, a održan je na Spensu, povodom Dana žena. Kako nam je Vesna Otić otkrila, na nastupu se sretnu sa ostalima prvi put, jer Mila sa svim grupama uvežbava repertoar pojedinačnim danima, a sve su to žene koje vole da pevaju i da se druže.

Pevala je, kaže, u srednjoj i osnovnoj školi, u dva hora, ali se tokom studija i kasnije, osnivanjem porodice, sve promenilo. Prestala je da peva.

- I to mi je nedostajalo – kaže Aksentijević Nađ. - Volim muziku, volim da igram i pevam, a sada se moje pevanje u društvu i pevušenje po kući, a najčešće u kupatilu, pretvorilo u jednu ozbiljnu priču, iako to nisam očekivala. Želela sam da budem u društvu sličnih i boljih od sebe, u kom ću se osećati prijatno i da to bude veče koje će biti samo moje. Taj ponedeljak, naša proba, postala je naša potreba. Lično polazim od sebe, svi moji planovi tokom nedelje zasnivaju se na ponedeljku, a to se u porodici već zna. To je moj dan, od 18 do 21 sat se snalaze bez mene.

Kada je upoznala Milu sa druge strane medalje, Rada svedoči da Mila sa ponosom može da je nosi, a to je nagrada za sve ono što radi i za način na koji dopire do svih ljudi koji je upoznaju.

- Mila je čovek, osoba koja iz dubine duše peva i uči nas muzici, a energija koju prenosi na nas se ne može opisati rečima – ushićeno će umetnica Rada, ističući da je njihova pevačka grupa organizovana, posvećena i nadasve veoma uspešna.

Njena koleginica Vesna Otić otkriva nam da nikada ranije nije pevala, ali je često išla na Miline nastupe. Ona je zapazila i ubedila je da proba da pusti glas, jer toliko oseća muziku. 

- Odlučila sam da probam, pa šta bude, a ispostavilo se da me “prevela žednu preko vode” – tvrdi Vesna, rekavši da im zajedničko vreme koje provedu na probi dođe kao antistres terapija. - Vrlo su interesantni izbori pesama koje odabere, a povrh svega mnogo dobro ih ukomponuje, tako da neke pesme pevamo cele, neke u refrenu...

I. Bakmaz