Група “Мила и Ла на штиклама” Новосађане одушевљава наступима

Годинама води Музичку радионицу “Ми и ла 021”, коју похађају деца различитих узраста и певају разне дечје познате песмице и старе домаће хитове, увежбавају се за хорске наступе, којима се и представљају на многим јавним манифестацијама. Осим што држи и приватне часове певања и наступа у новосадским клубовима, недавно је покренула и певачку групу “Ми и Ла на штиклама”, женску певачку дружину на којој ће певати све оно што само оне желе, а упаковати тако да звучи одлично. Њихове наступе Новосађани увек поздраве великим аплаузима.

- У сарадњи са Удружењем “Бизнис на штиклама” настала је и певачка група “Мила и Ла на штиклама” и жена има разних профила, али и година – каже за “Дневник” музичарка и наставница музичког васпитања Мила Думедаш, рекавши да певају девојке од 30 година, али и даме од преко 50. -  Репертоар је прилагођен свим узрастима, односно публици која слуша поп и рок музику. Певамо и старе изворне народне песме које су свима познате, тако да се увек нађе за сваког по нешто. Волим да комбинујем децу и старије у јавним наступима, а реакције публике су невероватне и неочекиване, те видим да све то што радимо сви заједно има смисла. Група има и мушког члана Мишу, који цео наш музички спектакл лепо испрати уз гитару.

Чланица певачке групе “Ми и Ла на штиклама” Рада Аксентијевић Нађ открила је да је за хор групу чула преко поменутог Удружења, а тамо је први пут упознала Милу и чула је како пева.

- То извођење, њен став, знала сам кад се ту појавила, да је вансеријска, уз дужно поштвање свих осталих – искрено ће Рада Аксентијевић Нађ. - Кренула сам из радозналости и задовољства, желела сам да уведем новину у свој живот, после свих згода и незгода које смо преживели. Желела сам нешто што је само моје.

Важно је и дружење

Музичка уметница Мила Думедаш воли да споји музиканте са којима сарађује, па тако креира наступе на којима учествују сви. Последњи који су приредили био је врло запажен и посећен, а одржан је на Спенсу, поводом Дана жена. Како нам је Весна Отић открила, на наступу се сретну са осталима први пут, јер Мила са свим групама увежбава репертоар појединачним данима, а све су то жене које воле да певају и да се друже.

Певала је, каже, у средњој и основној школи, у два хора, али се током студија и касније, оснивањем породице, све променило. Престала је да пева.

- И то ми је недостајало – каже Аксентијевић Нађ. - Волим музику, волим да играм и певам, а сада се моје певање у друштву и певушење по кући, а најчешће у купатилу, претворило у једну озбиљну причу, иако то нисам очекивала. Желела сам да будем у друштву сличних и бољих од себе, у ком ћу се осећати пријатно и да то буде вече које ће бити само моје. Тај понедељак, наша проба, постала је наша потреба. Лично полазим од себе, сви моји планови током недеље заснивају се на понедељку, а то се у породици већ зна. То је мој дан, од 18 до 21 сат се сналазе без мене.

Када је упознала Милу са друге стране медаље, Рада сведочи да Мила са поносом може да је носи, а то је награда за све оно што ради и за начин на који допире до свих људи који је упознају.

- Мила је човек, особа која из дубине душе пева и учи нас музици, а енергија коју преноси на нас се не може описати речима – усхићено ће уметница Рада, истичући да је њихова певачка група организована, посвећена и надасве веома успешна.

Њена колегиница Весна Отић открива нам да никада раније није певала, али је често ишла на Милине наступе. Она је запазила и убедила је да проба да пусти глас, јер толико осећа музику. 

- Одлучила сам да пробам, па шта буде, а испоставило се да ме “превела жедну преко воде” – тврди Весна, рекавши да им заједничко време које проведу на проби дође као антистрес терапија. - Врло су интересантни избори песама које одабере, а поврх свега много добро их укомпонује, тако да неке песме певамо целе, неке у рефрену...

И. Бакмаз