EVROPSKOM GRADU ŠUMA PREDSTOJI INTENZIVNA SADNJA DRVEĆA Struka tipuje na koprivić, piramidalni hrast i bagrem

Koncept urbanog šumarstva tiče se drvenastih vrsta koje rastu u gradovima, a ako se konkretno govori o Novom Sadu, direktor ove naučno-istraživačke institucije prof. dr Saša Orlović upozorio je na činjenicu da su za vreme nedavnih nezapamćenih oluja brojna stabla, koja su oborena, zapravo imala plitko razvijen korenov sistem, što je iznenadilo i struku.

Po rečima prof. dr Saše Orlovića, jedan od zadataka Instituta jeste razvijanje i primena  fitoremedijacije, te u tom cilju istraživači proučavaju različite drvenaste vrste koje prečišćavaju zemljište od kontaminanata - to mogu biti teški metali ili ostaci mineralnih đubriva od poljoprivrede i slično. Urađeno je do sada i nekoliko doktorata na tu temu, a rezultati govore da su se kao najbolje za tu svrhu pokazale topole i vrbe.

– Moram priznati da je i za nas to bilo iznenađenje, kao što nismo očekivali da ćemo se sa istim fenomenom suočiti i u Bosutskim šumama u Moroviću. Tamo se može pretpostaviti da je koren plitak jer se menja nivo podzemnih voda i svake godine je on sve niži. Za situaciju u gradu, pretpostavka je da, pošto Novi Sad leži na pesku, verovatno nema dovoljno vode u njemu, te su biljke već dugo oslonjene uglavnom na padavinske vode i zalivanje – navodi profesor Orlović. – Mi na to ne možemo da utičemo, osim da to drveće za vreme suše zalivamo i tako nadomestimo nedostatak vode. Ali ono što se pokazalo kao dobra mera i zaštita jeste oblikovanje i orezivanje krošnji, jer smo na terenu utvrdili da drveće, koje je tako odnegovano, nije oboreno pod težinom krošnje uprkos snažnim udarima vetra. To praktično znači da u gradu moramo oblikovati grane, odnosno spuštati krošnje, sve u cilju povećanja stabilnosti stabala a time i bezbednosti za građane i imovinu. U urbanim uslovima se ta mera pokazala odličnom i stoga se primenjuje svuda u svetu.

Direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu kaže i da, s obzirom na to da se klima menja, moramo već sad razmišljati o odabiru vrsta koje naginju ka suvljim uslovima.

– Takav je, na primer, koprivić, a odlično su se pokazali bagrem, piramidalni hrast, hrast cer, sladun. I to su vrste koje treba uzeti u obzir za budućnost urbanog šumarstva u uslovima naše sredine. Ima puno topola u Novom Sadu, što nije iznenađujuće, jer je ovo njihovo stanište, a pritom su pedesetih i šezdesetih bile najjeftinije, a najbrže rastu. Zemljište u Univerzitetskom parku je peskovito i topole su svojevremeno zasađene na 6 metara dubine, odnosno do nivoa podzemne vode. Zasađene  sadnice bez korena (motke) koje kada dođu u  kontakt sa podzemnom vodom se ožile, što može mali broj vrsta. – poručio je naš sagovornik, uz napomenu da Novom Sadu svakako predstoji što više sadnje drveća, kako bismo donekle nadomestili gubitak nastao nedavnim olujnim udarima vetra.

Fitoncidi u korist ljudskog zdravlja

Pod okriljem Instituta za nizijsko šumarstvo upravo je u toku izrada doktorata, gde je fokus proučavanje koliko drveće, bilo u urbanim ili šumskim uslovima, sadrži fitoncida, odnosno određenih isparljivih organskih jedinjenja poreklom iz drveća, koja kad se nađu u vazduhu deluju pozitivno na ljudske zdravlje. Konkretno, ciljano se prati koja stabla i jedinke imaju najveći sadržaj ovih jedinjenja, a sve kako bi se upravo te vrste mogle posle ciljano razmnožavati i koristiti. Na taj način se mogu kreirati specijalizo- vane, terapeutske zelene površine koje će osim osnovnih funkcija zelenila moći biti korišćene za prevenciju i ublažavanje simptoma različitih bolesti i stanja kod ljudi. Prof. Orlović se nada da ćemo u relativno skoroj budućnosti imati i takve zelene površine u kojima je emisija fitoncida iz drveća znaznačajno intenzivnija u odnosu na postojeće, a da će takvi ekosistemi biti održivo korišćeni za prevenciju i poboljšanje javnog zdravlja ljudi.

Jedno od istraživanja realizovanih pod okriljem Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu bavi se i vitalnošću drveća, a Grad Novi Sad uskoro treba da dobije aparaturu za sistem „drveće priča”.

– Bio je nam je 2019. godine u poseti dobitnik Nobelove nagrade prof. dr Rikardo Valentini, profesor ekologije šuma na Univerzitetu u italijanskom gradu Viterbu, koji nas je uključio u grupu za praćenje vitalnosti drveća, odnosno u tzv. „tree talker” (drveće priča) sistem – navodi prof. dr Saša Orlović. – Svi podaci koji se evidentiraju odlaze u zajednički sistem na evropskom nivou i tako se generalno prikupljaju informacije o tome šta se dešava sa šumama i urbanim zelenilom u svakoj pojedinačnoj državi. Imamo za sada samo jednu takvu mrežu u Moroviću, preko koje pratimo vitalnost jedinki hrasta, ali naručili smo još tri, te će Grad Novi Sad prvi put imati mogućnost da prati šta se dešava sa drvenastim vrstama u urbanim uslovima. Drugu mrežu ćemo imati u agrošumarskom sistemu, a treća će pratiti bukvu.

Ivana Bakmaz