Empatija je nešto što svima nedostaje

Paulina Jurkijević, koja živi u Novom Sadu, ali je poreklom iz Australije, prenosi korisnicima svoje iskustvo s Aboriyinima, dok Evangelija Sofija Verhuli iz Grčke vodi radionice na kojima priča o grčkoj mitologiji, kulturi, istoriji, običajima i tradiciji.

Paulina se preko Gradske uprave raspitivala kome je pomoć najpotrebnija i gde bi bila najkorisnija, a tamo su je uputili na Udruženje MNRO. Suprug joj je poreklom iz Subotice, pa su se nakon penzionisanja doselili u Novi Sad, a iako joj je muž u međuvremenu preminuo, odlučila je da nastavi da živi ovde.

„Suprug mi je uvek govorio da ću se u Vojvodini osećati kao kod kuće jer je poput Australije – miks različitih kultura i naroda“ , objasnila je Paulina, i dodala da zaista uživa u radu s ljudima iz Dnevnog boravka, ali i da mnogo uči od njih.  Pošto je više od 45 godina živela i radila kao medicinska sestra i učiteljica na Severnoj teritoriji (federalna teritorija Australije, Northern Territory), odlučila je da podeli svoja iskustva, da priča o Aboridžinima i njihovoj kulturi, o običajima, da prikaže njihovu umetnost, kao i da objasni kako su Aboriyini nekad živeli i kako to čine danas. Paulina kod korisnika podstiče i kreativno izražavanje i pre svake radionice za njih unapred pripremi materijale, odnosno crteže koje s njima boji i oslikava, a kako kaže, uživa u tome što radi.

Dok je radila kao medicinska sestra u Alis Spingsu (drugom po veličini gradu na Severnoj teritoriji), upoznala je supruga koji ju je posle 18 sati zaprosio. Kako nam je objasnila, bili su u braku više od 40 godina i zajedno su živeli u aboriyinskim zajednicama. Ona kaže da je celog života radila i učila, još od detinjstva, pa je tako i sad, kad ima blizu 70 godina .

„Sviđa mi se što su ljudi u Novom Sadu ljubazni i otvoreni, prihvataju različitosti, druge narode i kulture, a čini mi se i da mnogo toga znaju o drugim zemljama i narodima“, rekla je Paulina Jurkijević, i napomenula da planira da organizuje izložbu na kojoj će predstaviti aboriyinsku kulturu i slike koje je tokom godina sakupila, kao i radove korisnika Dnevnog boravka.

Briga o svim generacijama



Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama grada Novog Sada je humanitarna, neprofitna, nevladina organizacija koja okuplja osobe sa smetnjama u razvoju, ali i njihove porodice, i nalazi se u Seljačkih buna 83 na Novom naselju. U sklopu Udruženja postoje tri servisa: Dnevni boravak, Inkluzivni servis „Cvrčak” i Omladinski klub „Krilce”.

„Dnevni boravak radi svakog radnog dana od  8 do 14 i trenutno ima 20 korisnika, za koje stručni saradnici i volonteri, kao i osoblje, organizuju psihološke, edukativne i kreativne radionice, s njima rade razvojno-korektivne vežbe i uče ih tzv. životnim veštima“, objasnila je Katarina Vukelić. „U „inkluzivnom servisu „Cvrčak” radi se s decom do 14 godina, i to vikendom, a Omladinski klub „Krilce” radi u večernjim časovima i fokusiran je na druženje i razmenu iskustava omladine.“

Katarina napominje da sarađuju s Crvenim krstom, kao i s komšijama iz Gerontološkog centra.

Osim Pauline, Udruženju MNRO pomaže i Evangelija Sofija Verhuli, koja ima 19 godina i završila je prvu godinu studija psihologije u Solunu. Živela je u Atini, ali je odlučila da studira u Solunu jer je, kako kaže, želela da se osamostali. U Novom Sadu boravi već gotovo pet nedelja, a u Udruženju volontira oko mesec.

„Želela sam da ovog leta radim nešto drugačije, da izađem iz svoje „sigurne zone” – comfort zone, pa sam odlučila da volontiram u oblasti koja je povezana s mojom strukom i tako sam našla Udruženje za pomoć MNRO“,  objasnila je Evangelija Sofija, koja vodi radionice na kojima priča o grčkoj mitologiji, kulturi, istoriji, običajima i tradiciji. “Uživam s ljudima u Dnevnom boravku, u tom okruženju i atmosferi. Čini mi se da ja učim mnogo više od njih nego oni od mene.“

Evangelija nam je napomenula da se, otkako je došla i počela da volontira, stalno preispituje, pogotovo o tome šta je zaista važno u životu. Kaže da je pre dolaska bila koncentrisana isključivo na sebe i svoje probleme, a onda je shvatila da su najvažniji ljudi koji je okružuju, kao i to da s njima ostvari dobre odnose.

„Mnoge korisnike Dnevnog boravka su porodice na neki način napustile, a empatija je nešto što nam svima nedostaje“, naglasila je Evangelija Sofija Verhuli.

Tehnička sekretarka Udruženja MNRO  Katarina Vukelić smatra da je interakcija između volontera i korisnika izuzetno važna zbog socijalizacije jer se na taj način međusobno upoznaju, ali i uče jedni od drugih, pogotovo kada su u pitanju gosti iz inostranstva.

„S AIESECOM od 2013. godine imamo sporazum o saradnji i oni nam svake godine šalju volontere“, rekla je Katarina Vukelić, i napomenula da im uglavnom dolaze studenti, i to preko leta, kad nemaju obaveze na fakultetu.

Ona kaže da su imali volontere iz Kine, Turske, Portugala, Hongkonga i drugih zemalja. Takođe, Udruženje MNRO sarađuje i s organizacijom „World of play” i njihovi volonteri uglavnom dolaze u septembru.

J. Vukašinović,  V. Bijelić