Емпатија је нешто што свима недостаје

Паулина Јуркијевић, која живи у Новом Саду, али је пореклом из Аустралије, преноси корисницима своје искуство с Aboriyinima, док Евангелија Софија Верхули из Грчке води радионице на којима прича о грчкој митологији, култури, историји, обичајима и традицији.

Паулина се преко Градске управе распитивала коме је помоћ најпотребнија и где би била најкориснија, а тамо су је упутили на Удружење МНРО. Супруг јој је пореклом из Суботице, па су се након пензионисања доселили у Нови Сад, а иако јој је муж у међувремену преминуо, одлучила је да настави да живи овде.

„Супруг ми је увек говорио да ћу се у Војводини осећати као код куће јер је попут Аустралије – микс различитих култура и народа“ , објаснила је Паулина, и додала да заиста ужива у раду с људима из Дневног боравка, али и да много учи од њих.  Пошто је више од 45 година живела и радила као медицинска сестра и учитељица на Северној територији (федерална територија Аустралије, Northern Territory), одлучила је да подели своја искуства, да прича о Абориџинима и њиховој култури, о обичајима, да прикаже њихову уметност, као и да објасни како су Aboriyini некад живели и како то чине данас. Паулина код корисника подстиче и креативно изражавање и пре сваке радионице за њих унапред припреми материјале, односно цртеже које с њима боји и осликава, а како каже, ужива у томе што ради.

Док је радила као медицинска сестра у Алис Спингсу (другом по величини граду на Северној територији), упознала је супруга који ју је после 18 сати запросио. Како нам је објаснила, били су у браку више од 40 година и заједно су живели у aboriyinskim заједницама. Она каже да је целог живота радила и учила, још од детињства, па је тако и сад, кад има близу 70 година .

„Свиђа ми се што су људи у Новом Саду љубазни и отворени, прихватају различитости, друге народе и културе, а чини ми се и да много тога знају о другим земљама и народима“, рекла је Паулина Јуркијевић, и напоменула да планира да организује изложбу на којој ће представити aboriyinsku културу и слике које је током година сакупила, као и радове корисника Дневног боравка.

Брига о свим генерацијама



Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама града Новог Сада је хуманитарна, непрофитна, невладина организација која окупља особе са сметњама у развоју, али и њихове породице, и налази се у Сељачких буна 83 на Новом насељу. У склопу Удружења постоје три сервиса: Дневни боравак, Инклузивни сервис „Цврчак” и Омладински клуб „Крилце”.

„Дневни боравак ради сваког радног дана од  8 до 14 и тренутно има 20 корисника, за које стручни сарадници и волонтери, као и особље, организују психолошке, едукативне и креативне радионице, с њима раде развојно-корективне вежбе и уче их тзв. животним вештима“, објаснила је Катарина Вукелић. „У „инклузивном сервису „Цврчак” ради се с децом до 14 година, и то викендом, а Омладински клуб „Крилце” ради у вечерњим часовима и фокусиран је на дружење и размену искустава омладине.“

Катарина напомиње да сарађују с Црвеним крстом, као и с комшијама из Геронтолошког центра.

Осим Паулине, Удружењу МНРО помаже и Евангелија Софија Верхули, која има 19 година и завршила је прву годину студија психологије у Солуну. Живела је у Атини, али је одлучила да студира у Солуну јер је, како каже, желела да се осамостали. У Новом Саду борави већ готово пет недеља, а у Удружењу волонтира око месец.

„Желела сам да овог лета радим нешто другачије, да изађем из своје „сигурне зоне” – цомфорт зоне, па сам одлучила да волонтирам у области која је повезана с мојом струком и тако сам нашла Удружење за помоћ МНРО“,  објаснила је Евангелија Софија, која води радионице на којима прича о грчкој митологији, култури, историји, обичајима и традицији. “Уживам с људима у Дневном боравку, у том окружењу и атмосфери. Чини ми се да ја учим много више од њих него они од мене.“

Евангелија нам је напоменула да се, откако је дошла и почела да волонтира, стално преиспитује, поготово о томе шта је заиста важно у животу. Каже да је пре доласка била концентрисана искључиво на себе и своје проблеме, а онда је схватила да су најважнији људи који је окружују, као и то да с њима оствари добре односе.

„Многе кориснике Дневног боравка су породице на неки начин напустиле, а емпатија је нешто што нам свима недостаје“, нагласила је Евангелија Софија Верхули.

Техничка секретарка Удружења МНРО  Катарина Вукелић сматра да је интеракција између волонтера и корисника изузетно важна због социјализације јер се на тај начин међусобно упознају, али и уче једни од других, поготово када су у питању гости из иностранства.

„С АИЕСЕЦОМ од 2013. године имамо споразум о сарадњи и они нам сваке године шаљу волонтере“, рекла је Катарина Вукелић, и напоменула да им углавном долазе студенти, и то преко лета, кад немају обавезе на факултету.

Она каже да су имали волонтере из Кине, Турске, Португала, Хонгконга и других земаља. Такође, Удружење МНРО сарађује и с организацијом „World оф play” и њихови волонтери углавном долазе у септембру.

Ј. Вукашиновић,  В. Бијелић