Eksperti pričaju o očuvanju istorijskih gradova

 Konferencija „Očuvanje i unapređenje istorijskih gradova” u organizaciji Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i karlovačke opštine će 11. i 12. maja u Sremskim Karlovcima okupiti na desetine učesnika, stručnjaka iz Evrope, a po rečima direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulture i predsednika Organizacionog odbora konferencije Zorana Vape, ove godine će članovi Naučnog odbora biti iz Egipta, Italije, Mađarske, Engleske, Finske, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine.

– Kada smo pre četiri godine počinjali, bio je to naučni i stručni skup s međunarodnim učešćem i svaki put smo od tada uspevali da dovedemo sve značajnije stručnjake iz cele Evrope – kaže Vapa. – Krenuli smo u  organizaciju te konferencije da bismo čuli iskustva drugih i da definišemo pojam istorijskog grada. Priča o Sremskim Karlovcima kao o gradu, središtu kulture, duhovnosti, prosvete iz 18. i 19. veka nije dovoljna. Kao poređenje uvek nam posluži Sentandreja, gde nekome na istoj baštini polazi za rukom da privuče milion turista godišnje, a mi to sa Sremskim Karlovcima ne umemo. Želja nam je da vidimo kako to rade u svetu.



Po Vapinim rečima, suština konferencije nisu samo teoretske rasprave nego razmena konkretnih iskustava o tome kako je neko uspeo u tom poslu očuvanja i unapređenja istorijskih gradova. Kao primer, on navodi slučaj Velikog Trnova u Bugarskoj, koje, iako nije povazano auto-putem sa Sofijom, obilaze milioni posetilaca.



– Nama je bitno tuđe iskustvo, kao i to da aktiviramo takozvani Zakon o Sremskim Karovcima – kaže Vapa, i dodaje da Sremski Karlovci ne mogu biti u žiži interesovanja samo jednom godišnje, za vreme ove konferencije. – Najveći komplimenti za konferenciju su oni da nekadašnji uvodničari na konferenciji žele da dođu s porodicom i provedu nekoliko dana u Karlovcima. Zahvaljujući konferenciji, sad se o Karlovcima razgovara u Finskoj, Umbriji, oni postaju prepoznatljivi i u evropskim okvirima. Po mom mišljenju, ova konferencija mora biti jedna od programskih aktivnosti Evropske prestonice kulture, čiji su Sremski Karlovci nezaobilazan deo.



Ove godine će se pažnja učesnika konferencije usmeriti na razmatranje pojma istorijskog grada u teoriji konzervacije, planskoj i pravnoj regulativi, teorijskim i praktičnim rešenjima problema u očuvanju i zaštiti istorijskih gradova, te odnosa između kulturnog turizma i istorijskih gradova. Uvršćena je i tema kulturnog predela, a govoriće se i o pitanjem upravljanja istorijskim gradovima i potencijalima i mogućnostima istorijskih gradova u razvojnim projektima.



Ove godine je za učesnike predviđen i obilazak fruškogorskih manastira da bi, kako kaže Zoran Vapa, konferencija imala edukativnu funkciju i kroz upoznavanje kulturnog nasleđa koje gravitira Sremskim Karlovcima, a ne samo na predavanjima.



Z. Milosavljević

 

Predaja radova do 20. marta



Rok za prijavu radova istekao je, a autori do 15. februara mogu očekivati odgovore da li su oni prihvaćeni. Oni čiji radovi budu prihvaćeni treba da ih predaju do 20. marta. Sa svake konferencije štampani su zbornici radova, i tu praksu organizatori nameravaju da nastave. U planu je kao prateći program otvaranje izložbe konzervatorsko-restauratorskih radova pozvanih autora.