DUNAVSKI SPRUDOVI Lutajuće peščane oaze oživele reku (Foto)

Iz vode su izronila peščana ostrva, mameći Novosađane da ih „osvoje” donoseći sa sobom tek tragove civilizacije.

Sekretar sportsko-ribolovačkog kluba Vesna Periša već tridesetak godina je, što radi posla, što radi gušta, non-stop na reci. A na Mačkovom sprudu, kad god on „promoli glavu”, iskoristi priliku da uživa. Prošle godine se, kaže, pojavio nakratko, tek pred kraj leta. Kada je ovde, voli da bude sa probranom ekipom.

–  Zamislite koliko je fascinantno da sada, na praktično samom dnu Dunava roštiljati ili jesti prijatno rashlađenu lubenicu – podelila je s nama utiske Vesna. – Mačkov sprud je trenutno na svom starom mestu, mada ga reka za koji metar ponekad „prošeta”. Svako posle podne smo na vodi. Dođemo svojim brodićem, pa ne brinemo kakvo će vreme biti jer imamo gde da se sklonimo, mada pljuskovi na Dunavu ne traju dugo. Ove godine je voda izuzetno topla, pre neki dan je dostigla čak 27 Celzijusovih stepeni, pa čovek nije mogao ni da se rashladi, ali je i čista. Ja inače Dunav veoma volim i smatram da priče kako je prljav nisu tačne. To govore oni koji nemaju odnos prema reci. Pošto mi je jutarnji ritual da proverim vodostaj, znam da je na Bezdanu minus 49, dok je u Mađarskoj zabeležen neznatan rast, ali to neće doći do nas. Brodovi već ne plove, samo barže stoje i pretovaruju. Prođe pokoja bela lađa i to je sve.

Mlađani Marko je sa prijateljima došao na “Mačak” čamcem koji prevozi putnike za 100 dinara, a kreće sa Kamenjara.

– U ručnom frižideru poneli smo pivo da bismo se dodatno rashladili – veli on. – Prošle godine smo pravili roštilj. Radnim danima zaista nema gužve. Na Štrand, čini mi se, više niko i ne ide jer je ovde zanimljivije.

Dok smo plovili uzvodno do sledećeg spruda, koji se pojavio posle 14 godina, Dunav nam je otkrivao tajne svojih dubina: olupinu potopljene barke – ostrvo predaha za labudove i patke, nanesena debla, „klupka” algi...

– Već dugo živim u Adicama, ali nisam znala da tako nešto postoji takoreći u našem komšiluku – poverila nam se gospođa Nada. – Što se više priča o ovom sprudu, to više ljudi iz drugih delova grada dolazi da ga vidi, da li brodićem ili peške kao mi, jer je na jednom delu voda do struka. Bili smo dosad šest-sedam puta. Mirno je, mahom smo okruženi porodicama, pa se deca stalno igraju u vodi. Jedino mi ne odgovara što neki dovode pse, kojih se moji mališani plaše.

Tokom ćaskanja sa veselom grupicom mladih, iz vode je izronio Zoltan i preuzeo glavnu reč.

– Loptamo se, kupamo, skačemo, super je što je voda vruća... Lepo je mesto naoko, a ostalo je standardno – rekao je. – Može se dovde doplivati, ali naše društvo je danas došlo čamcem da bismo preneli zvučnike kako bi bilo življe. Voda, suncobran, peškiri i muzika, ništa vam više od toga ne treba. Tek smo krenuli da se zabavljamo, tako da do kraja može svašta da se desi, možda i neka žurka.

S. Milačić