Duborez u čast sinu i poginulim veteranima
Član Udruženja boraca i ratnih vojnih invalida „Miloš Obilić“, dete palog borca i otac palog veterana Dragan Vekić odlučio je da tom udruženju pokloni duborez
s njihovim grbom, u čast sina koji je preminuo od posledica ranjavanja u ratu koji se vodio na teritoriji Bosne i Hercegovine. Duborez, koji je sam napravio, uručio je počasnom predsedniku i osnivaču Udruženja Draganu Simiću.
– Gospodin Vekić je otac palog borca koji je bio naš član i oduševio nas je kada je rekao da je majstor za duborez i da želi da nam pokloni jedan s grbom našeg udruženja – rekao je Simić. – Mi, kao udruženje, predložili smo da umetničkom delu da posvetu u znak sećanja na svog sina, ali i na sve veterane koji su izgubili živote u ovom ratu. Brojimo oko 11.000 članova i naš osnovni cilj je da poboljšamo status i pomognemo koliko možemo, kako ratnim veteranima i invalidima, tako i porodicama palih boraca.
Samoinicijativno su uspeli da skupe oko stotinu paketa hrane za najsiromašnije članove, a kako kaže Simić, to je tek početak. U planu su još češće inicijative tog tipa. Po njegovim rečima, Novi Sad je jedan od retkih gradova koji nema spomen-obeležje.
– Stoga je Udruženje pokrenulo inicijativu da se napravi spomenik, a u toku su i dogovori o idejnom rešenju i lokaciji. Insistiramo na tome da on bude u širem centru grada, da bi bio vidljiv i prepoznatljiv – rekao je Simić.
Grafičar po struci, sada u penziji, Dragan Vekić kaže da mu je uža specijalnost gravura, koju radi na različitim materijalima – od drveta, srebra pa do zlata. Intenzivno je počeo da se bavi duborezima kada mu je sin umro.
– Tada sam dobio nervni slom, Parkinsonovu bolest, infarkt i ležao sam u bolnici tri meseca – počinje priču Vekić. – Kada sam izašao iz bolnice, počeo sam da radim duboreze i jedino na taj način sam uspeo da prebolim smrt svog sina. U tome sam jedino mogao da nađem svoj mir i spokoj i dok radim duboreze, tada sam istinski srećan. Moj sin je bio član ovog udruženja, pomagao je ratnim invalidima i njihovim porodicama, sve do smrti. Iz tog razloga, u njegovu čast, ali i u čast svih poginulih veterana, odlučio sam se na ovakav gest.
Njegovu radionicu krasi više od 200 različitih radova, od ikona, do muzičkih instrumenata poput gusala, šargija i tamburice. Živi od penzije, a neke radove naplaćuje, uglavnom kada mu ljudi dođu s idejom šta žele, a o ceni se uvek lako dogovore. Do sada je uradio više od 200 spomenika za pale borce na Kordunu i Baniji. Nažalost, danas nijedan nije sačuvan.
I. Mikloši