Druženjima čuvaju tradiciju
u hotelu „Novi Sad“ u organizaciji Udruženja Ličana, Društva srpskih domaćina i Matice iseljenika Vojvodine. Ličane, njihove potomke i prijatelje u ime Organizacionog odbora pozdravio je predsednik Miloš Cvjetićanin koji je podsetio da je ovo druženje jedinstveno, jer ima tradiciju još od 1921. godine.
– Zahvalio bih se posebno gradonačelniku Milošu Vučeviću, koji je za naše udruženje obezbedio prostor za rad u Ulici Dimitrija Avramovića 4 – rekao je Cvjetićanin. – Planirali smo da ove godine obnovimo rad Društva Ličana. U maju ćemo održati Skupštinu Društva, kada će biti prava prilika da se podsetimo na prvo Ličko poselo, koje je bilo 16. maja 1921. godine.
Da bi bilo čestito i bogu milo, skup je blagoslovio otac Đorđe Stojsavljević, koji je, kako je rekao, došao uz blagoslov episkopa Irineja koji je poželeo da ovakva saborovanja i druženja što duže traju. On je podsetio na vratolomne egzoduse Ličana, koji su ih odveli na različite krajeve sveta i da su zahvaljujući niti pravoslavne vere, uspeli da se održe.
– Zato se pomolimo bogu da se češće sabiramo, da kvalitet života unapređujemo, da se nikada ova dobra energija ne raspe, da se množimo i da ove sale
budu što tešnje – rekao je između ostalog otac Đorđe.
Umetnički doživljaj lepotom izgleda, umećem igranja i radovanja doneo je ansambl SKUD „Vila“ pod umetničkim rukovodstvom Milorada Lonića. Snaga i čvrstina ličkog karatera se odaje pesmom što je pokazala izvorna pevačka grupa „Likosi“ i narodni voklani solista Nebojša Stanisvljević. Nije izostala ni tradicionalna lička nošnja, u kojoj se izdvaja kapa, koja je, prema rečima estradnog stvaraoca Dobrivoja Pavlice, sastavni deo od 1890. godine.
Ona simbolizuje Kosovo i kosovski boj, crvena boja prolivenu krv, crni obod večnu žalost za izgubljenim srpskim vitezovima, a devet resa devet pletenica majke Jugovića. Ličani je nose od kada je graničare, koji su branili prodor islama prema zapadu, Bečki dvor prevario, pa su turski fes zamenili aktuelnom.
– Druženjima, koja su prekinuta okupacijom 1941, a nastavljena tek 1960, želimo da sačuvamo tradiciju – rekao je Pavlica. – Malo je jednom godišnje, ali je i to dovoljno da se ljudi druže, da evociraju uspomene, da se spominje Lika, ličko kolo i tamburica.
J. Galić