Društvo tumača i prevodilaca za znakovni jezik: Stvoriti pristupačno okruženje za gluve osobe
Društvo tumača i prevodilaca za znakovni jezik u Novom Sadu postoji od 2015. godine, zahvaljujući nekolicini sudskih tumača koji su shvatili potrebu za takvom organizacijom, uzimajući u obzir brojne probleme s kojima se susreću gluve i nagluve osobe.
Iste godine usvojen je i Zakon o upotrebi znakovnog jezika, u okviru kojeg gluva osoba ima pravo na tumača, kao i pravo na upotrebu tog jezika.
„Naša najveća želja je da napravimo pristupačno okruženje za gluve osobe“, objašnjava predsednica Društva Nina Baranovski.
„Osim Organizacije gluvih Novog Sada, usluge pojedincima pružamo i mi, ali prevashodno smo fokusirani na institucije, odnosno na to da određena institucija može da nas angažuje i da se na taj način obezbedi usluga tumača i prevodilaca. Prvi smo u Srbiji licencirani za program obuke znakovnog jezika, a to nam je omogućio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje.
U gradu postoji sedam prevodilaca, ali šest sudskih tumača za znakovni jezik, a po nekim statističkim proračunima, u Novom Sadu ima više od 4.000 gluvih i nagluvih osoba. Do Društva tumača i prevodilaca za znakovni jezik najlakše se dolazi putem društvenih mreža. Pod nazivom „Ruke govore”, postoji stranica na „Fejsbuku”, profil na „Instagramu” i veb-sajt.
Tokom tri godine postojanja, Društvo je ostvarilo uspešnu saradnju s mnogim institucijama, a trenutno je više nego aktuelna potreba za postojanjem tumača bar u jednom objektu Doma zdravlja, na Poliklinici i u Institutu u Sremskoj Kamenici.
„Problem je u tome što još nije podignuta svest o potrebi tumača i prevodilaca, tako da mi od jeseni planiramo da radimo jednodnevne trening-obuke, u okviru kojih ćemo da objasnimo šta je gluvoća i na koji način se komunicira s gluvim osobama, a praktični deo će biti simulacija, pri kojoj će se osoba koja čuje naći u situaciji gluve osobe“, navodi Nina Baranovski.
Približiti turističke sadržaje
Društvo tumača i prevodilaca za znakovni jezik sarađuje i s Turističkom organizacijom Vojvodine.
„U Zagrebu, recimo, postoji gluva osoba koja ima licencu turističkog vodiča. Moja ideja je da tako nešto sprovedemo i u Novom Sadu. Bilo bi dobro da na svim zvaničnim sajtovima Grada postoji opcija prevoda na znakovni jezik. Veliki broj gluvih osoba ne razume pisanu formu srpskog jezika i potrebno je čak i na javnim mestima, poput autobuske i železničke stanice, pošte i sličnih, postaviti pojmove na znakovnom jeziku“, kaže Nina Baranovski.
Gradska uprava za kulturu odobrila je Društvu projekat za mali turistički vodič Novog Sada, u okviru kojeg će gluva osoba biti vodič. Biće tu i tutorijal od četiri emisije o pristupačnosti, gluvoći i znakovnom jeziku.
„Na taj način najbolje se može razumeti na koje barijere gluva osoba nailazi kad izađe iz kuće. Istina, tokom poslednjih godina u određenim televizijskim sadržajima postoji prevod, ali još uvek nedovoljno. Mi želimo da se kod čujuće populacije podigne svest, razbiju predrasude, da se što veći broj ljudi osposobi za osnovnu komunikaciju, a gluvima i nagluvima sadržaji u gradu budu kompletno dostupni.“
Prošle godine su u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog prevedene dve postavke, a u tome su im veliku podršku pružili Galerija Matice srpske, Muzej Vojvodine i Fondacija „Novi Sad 2021”. Naredni plan je povezivanje svih muzeja u gradu i softver-aplikacija na tabletu pomoću koje će svaka postavka biti prevedena na znakovni jezik, a tablet će gluve osobe, pošto se prijave na ulazu u muzej, dobijati da koriste pri obilasku postavke. Savez gluvih i nagluvih Vojvodine držaće obuku znakovnog jezika za zaposlene u Muzeju.
U okviru sličnih aktivnosti, planirana je i radionica za decu. U radionici će učestvovati čujuća i gluva deca, a biće napravljena i slikovnica s osnovnim znakovima. Izuzetno je značajno upravo deci približiti tu temu jer se neretko događa da deca gluvih roditelja osećaju stid.
B. Pavković