Dodirom istraživali skulpture Sretena Stojanovića
Na taktilnoj radionici za slepe i slabovide, koja je deo programa izložbe „Vajar Sreten Stojanović i prostori taktilnosti”, učesnici su imali priliku da istraže dodirom gipsani odlivak skulptura vajara, maketu zgrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, kao i taktilne dijagrame realizovane u okviru projekta „Dodirni i oseti”.
Osim toga, predstavljeni su i radovi studenata Scenske arhitekture, tehnike i dizajna, Odseka za umetnost i dizajn, Departmana za arhitekturu i urbanizam (FTN Novi Sad), a prisutne, koji su na ovaj način mogli da istraže različite teksture i materijale, kroz izložbu su provele tiflolog Snežana Nikolić i kustos Jelena Janev.
– Taktilnom radionicom pokazujemo kako bi izložba trebalo da izgleda iz vizure univerzalnog dizajna, čiji je cilj da okruženje bude prilagođeno svima, bez obzira na godine ili invaliditet – objasnila je tiflolog Snežana Nikolić. – To znači da sagledavamo koliko je umetničko delo dostupno i koliko možemo da različitim putevima saznanja, taktilitetom, audiooperacijom, kinestetikom, dobijamo informacije o njemu.
Kako je Snežana Nikolić naglasila, najvažnije je da umetničko delo bude bezbedno, dobro pričvršćeno na postament. Delovi skulpture, da bi dala dovoljno informacija slepoj ili slabovidoj osobi, ne bi trebalo da se preklapaju, dok bi stil trebalo da bude sveden, pročišćen i jednostavan, a materijal čvrst. Kako suština ne bi bila zamagljena, muskulatura ljudskog tela trebalo bi da bude jasno predstavljena, a pokreti izrazito čisti.
– Studentima na ovaj način skrećemo pažnju da je njihova pejzažna arhitektura potrebna svima – rekla je Nikolićeva. – Dok, na primer, prolazimo ulicama često se pitamo zašto je ovaj objekat postavljen baš tu, te ometa naše kretanje, ili kako ja, koja sam slepa i krećem se pomoću dugog belog štapa, mogu kad uđem u poštu, da dođem do šaltera, prepoznam ga? Arhitekta bi trebalo o svemu tome da razmišlja.
Prema rečima kustoskinje Jelene Janev, veliki je izazov bio postaviti skulpture na potpuno nov način, smestiti ih u prostor tako da se vide sa svih strana i ne oštećuju se pri dodirivanju, a uz nekoliko intervencija izložbu učiniti inkluzivnom, prilagođenom slbovidima ili slepima, koji žele i imaju pravo da prate umetničke događaja, te ih iskuse na pravi način.
D. Klašnja