„Dobri tvor“ često nekoga obraduje poklonom

Veliki broj korisnika društvenih mreža Fejsbuk i Instagram verovatno se susrela sa profilom nesvakidašnjeg naziva „Dobri tvor“, koji prati fotografija crtanog lika iz Diznijevog ostvarenja, a igra reči „dobrotvor“ više je nego jasna. Ko odluči šire da se uputi u ideju, među objavama na tim nalozima zateći će fotografije kesica koje podsećaju na poklone, uz precizna objašnjenja na kojim mestima i adresama su ostavljene. I ne zna se ko je to učinio. Iza svega se, ustvari, krije Sara, a u kesicama su stvari koje sakuplja i pakuje, i koje će nekoga obradovati.

- Učestvovala sam u humanitarnim akcijama koje su drugi organizovali, ali neprestano sam razmišljala šta sama mogu da učinim da nekome pomognem – objašnjava Sara Milačić. – Tako sam pre godinu i po osmislila „Dobrog tvora“. Najpre sam sakupljala svoje stvari koje više nisam nosila i pakovala ih u kese. Razmišljala sam o ljudima koji skromno žive, gotovo na ulici, ne mogu sebi da priušte poklone, pa sam zato želela da ih obradujem. Nakon nekog vremena, kad sam podelila to što sam sakupila u svojoj okolini, pozvala sam ljude na društvenim mrežama da se jave i poklone stvari koje im više nisu potrebne. I zaista je uspelo, mnogi su počeli da se javljaju. Upravo ovih dana prvi put se dogodilo da mi se javio i neko iz Beograda. Dakle, proširili smo dobrotu i van Novog Sada. Na sve to stavim mašnicu, pa više liči na poklon, jer ih svi vole.

U početku Sara nije širila priču, jer, kako navodi, htela je da sve izgleda kao delo nepoznatog heroja i da podstakne ljude. Ipak, ideja se najviše proširila putem društvenih mreža.

- Nevažno je ko stoji iza toga, nije važan moj lik, nego delo, i volela bih da i dalje ostane tako – potvrđuje ona. - Međutim, s obzirom na činjenicu da želim da što više ljudi sazna za akciju, ne mogu ni da se ne oglašavam. Trudim se da budem pozitivna i srećna, pa mi uvek teško padne kad vidim da neko moli za pare, jedva izdržava porodicu, teško živi i nema dom. Očigledno je da im mnogo toga nedostaje, saosećam s tim ljudima, a ovako mogu da im pomognem.

Sve se odvija na taj način što se ljudi jave porukom i objasne na kojoj adresi je moguće preuzeti stvari koje su spremni da poklone, a sad već i lično dolaze do Sare.

- Pored toga što će izdvojiti stvari i pomoći, zapravo sam htela da motivišem ljude da učine isto – sami naprave paketiće – otkriva Sara Milačić. - Ne moraju to biti pakovanja kao moja, ali bilo bi lepo da naznače šta je u kesama i ostave ih van kontejnera, na različita mesta, da ostane čisto i da svako to može da pronađe. Uglavnom oko kontejnera ljudi najčešće traže, pa kesice ostavim pored, ali i na klupe, pogotovo kad vidim da neko na njima spava. Ostavljam ih i pored kuća u lošijem stanju ili, konkretno, kad znam porodice kojima je potrebno, pošaljem im. Zapravo, najlepše mi je kad nekome lično dam poklon u trenutku kad ga ugledam da traži po kontejneru – budu tako srećni kao da im je praznik, to se baš vidi.

Novosađani jesu humani, to pokazuje i Sarino iskustvo, međutim, često se događa da se humanost pokazuje samo u određenim periodima ili situacijama kad se sazna da je nekome hitno potrebna pomoć. Sara, ipak, smatra da je potrebno svakodnevno učiniti neko dobro delo.

- Poenta je učiniti svaki dan bar nešto minimalno, u bilo kom smislu – poručuje Sara Milačić. - Meni je bilo najlakše da poklonim odeću, jer je imam, neko će možda da reciklira ili da pokloni hranu, novac, što definitivno podržavam. Ja skupljam sve što mi ljudi daju – odeću, obuću, školski pribor i igračke. Na društvenim mrežama navedem gde sam ostavila poklon, a svakako bi bilo lepo da me ljudi obaveste ukoliko znaju porodicu kojoj je potrebna odeća ili će nekuda prolaziti, pa mogu da pokupe to što ostavim da bi odneli nekome.

I kad pronađete kesu sa simpatičnom slikom i mašnicom, uverićete se da je reč o skladnom manjem pakovanju.

- To sam tako osmislila da bi svako dobio ponešto – naglašava Sara. - U suprotnom, ako bih na jedno mesto stavila mnogo stvari, koje bi došle do jedne osobe, bilo bi mi žao drugih kojih, nažalost, ima još mnogo. Ovako pokušavam da na što više različitih mesta ostavim malo, ali odabrano. Recimo, u jednu kesu stavim pantalone, majicu i kapu, a u drugu suknju, duks i šal.

I pored mnogobrojnih humanih dela, svesti o ljudima na ivici preživljavanja i spremnosti za dobročinstvo, iskustvo takođe postavlja pitanje da li baš svi razumeju siromaštvo i da li ipak postoje oni koji će radije okrenuti glavu i zatvoriti oči pred tim delom stvarnosti.

- Susretala sam se sa time ranije, ali mislim da i danas, bez obzira na razvijenu svest, otvorene stavove i spremnost na pomoć, nažalost, ima onih koji smatraju da je sramota nemati i sklanjaju se, izbegavaju te ljude. Zbog toga mi je najviše žao, a smatram da sve potiče iz kuće. Trebalo bi da se dogovaramo i pomažemo. Volela bih da u budućnosti proširim prostor, jer ljudi mi se sve češće javljaju i šalju stvari, pa gotovo više nema gde da stane. Pored toga, ustupila bih taj prostor za bilo kakve humane ideje. Šta god da neko smisli, što bi pomoglo bilo kom živom biću, volela bih da upravo u tom mom prostoru može ideje da ispuni. Naše malo nekome mnogo znači, to je zaista istina – zaključuje Sara Milačić.

B. Pavković

Foto: Privatna ahiva,

Fejsbuk Dobri tvor