DNEVNIK U BUKOVCU Držimo se, a to je najbitnije
Ukoliko želite da živite u Bukovcu, umesto u Novom Sadu, treba vam daleko više novca za kupovinu nekretnine, ali isto tako daleko manje vremena da dođete u bilo koji deo grada u odnosu na one koji žive u njemu ili u ostalim prigradskim naseljima. Upravo zbog blizine, tri mosta, ali i jedinstvene pozicije, Bukovčani su uvereni da oni i žive u Novom Sadu, samo bez galame, buke i zagađenog vazduha.
- Cene zemljišta i nekretnina su skočile i zbog Fruškogorskog koridora - pojašnjava predsednik Saveta Mesne zajednice Bukovac Predrag Tešanović, napominjući da imaju malo praznih starih seoskih kuća, a da cene zavise od stanja objekta, veličine placa i slično. - Je l’ ti lepše u Novom Sadu ili ovde u Bukovcu?! Prednost nam je što smo podnožju Fruške gore, nismo prolazno mesto, nemamo zagađenja ko ostala naselja, nemamo toliki promet saobraćaja. Ovde je odlično mesto za življenje sa kompletnom infrastrukturom, od puteva, kanalizacije, gradske vode, škole, obdaništa, ambulante, apoteke...
Verujemo da takav stav ima i preostalih 5.000 žitelja, čiji je broj u stalnom blagom rastu. Kažu da imaju dobar natalitet, ali i da im se ljudi stalno doseljavaju...
- Držimo se, a što je najbitnije, nemamo odliv stanovništva - zadovoljan je Tešanović, mada priznaje da ove mlađe generacije „nešto izvode” te nakon studija odlučuju da ipak ostanu u gradu. - Naše devojke se udaju za Bukovčane, a čak i devojka koja dođe ovde sa strane, odmah se zaljubi i ostane!
Blizina grada Bukovčanima pruža priliku da nesmetano rade u firmama koje se nalaze u vojvođanskoj prestonici, a od skora su postali prva zona u okviru gradskog prevoza, pa se i vozaju po ceni gradske karte. Malo li je?! Ali, da bi pospešili vezu sa Novim Sadom, u planu je izgradnja biciklističke staze do Petrovaradina, međutim, to kad dobiju silne neophodne dozvole koje i usporavaju čitavu proceduru.
- Ono što nama nedostaje i što sada tražimo je ta biciklistička staza do Petrovaradina. To je uveliko u planu i trebalo bi da bude realizovano u neko skorije vreme, sebi sam zacrtao taj zadatak. Nama je ta staza prioritet. Postavljeno je idejno rešenje, ali imamo problema oko dubine prostora od glavnog puta, kao i oko dobijanja dozvola - navodi predsednik Saveta MZ.
Dok čekaju rešavanje te saobraćajnice, u toku su radovi na stepeništu pravoslavnog hrama vaznesenja Gospodnjeg, a uskoro počinju i sa potpunom rekonstrukcijom stare škole u kojoj su smešteni KUD, Planinarsko društvo i biblioteka.
- Prekrili smo celo selo asfaltom, a sad nam je u planu da radimo atmosfersku kanalizaciju u nekoliko ulica i trotoare, odnosno tamo gde ih ima - kaže naš sagovornik, a mi predlažemo, o čemu se već naravno i razmatralo, da postave i neku tablu s putokazima za nas nepoznavaoce bukovačkih ukrštenih šorova. - Prvo je bila ideja da je uradimo sa Turističkom organizacijom Novog Sada, pa smo planirali da je kao Mesna zajednica napravimo sami. Želimo da je postavimo na početku sela i da se na njoj nalaze sve ustanove i važni toponimi, kao i u gradu.
Bukovac ima brojne potencijale, od sportskih preko rekreativnih do turističkih, upravo zato i jeste prepoznatljiv kao centar ekstremnih sportova, biciklizma, uspešno samoodrživog fudbalskog kluba, rvača i drugih.
Lea Radlovački
Foto: S. Šušnjević
Za dobru knjigu potrebna i dobra kondicija
Biblioteka „Milica Stojadinović - Srpkinja” u Bukovcu je uvek slabije funkcionisala u odnosu na ostale bibliotečke ogranke na teritoriji Grada Novog Sada, ali biće da je to do neatraktivne lokacije, zabačene tamo negde gore u selu, blizu vrtića i crkve... Taj objekat, odnosno „staru školu”, koriste još i KUD i Planinarsko društvo, što je nekako i logično, taman dok stignu odrade zagrevanje. Ali, šta je s onima koji samo žele da dograbe neku laganu knjigu za opuštanje?
- Malo je biblioteka zabačena, nije na atraktivnom mestu i to dosta smeta, da sam blizu škole, priča bi bila drugačija - kaže bibliotekarka Ljiljana Zec Rakoci, koja je okružena bukovačkim fondom od 11.000 knjiga već 15 godina. - Imamo aktivnosti u biblioteci, ali sve je to sad malo stalo, trebalo bi opet da se pokrene... Škola nam je daleko, nekad se i dogovorim s učiteljicama i nastavnicima, ali se onda predomisle, jer im treba 20 minuta da stignu dovde.
Upravo zbog toga bude dana kad u biblioteku niko ni ne proviri... Ipak, sreća iz komšiluka s vremena na vreme, neko detence dođe da prelista slikovnicu ili oni malo stariji kojima su atraktivniji ljubići. Ali, ne smemo da zaboravimo ni one revnosne čitaoce dnevne štampe, kojima je prostorija Udruženja penzionera (na atraktivnijem mestu, tamo dole u selu) daleko, makar za povratak nakon družbe.