Dijana Kozarski, svestrana umetnica puna pozitivne energije

Prošle godine je pobedila čak i opaku bolest, bez dana bolovanja i odsustva zbog toga, što više nego dovoljno govori i posebna je priča. Međutim, balet je njena ljubav za ceo život.

– Bila sam veoma aktivno dete i znam da su mnoge komšije govorile „Ona ni ulicom ne korača. Ili mora da skače ili da trči“ – seća se Dijana Kozarski. – Zapravo sam o baletu oduvek maštala. Jednom sam posle časova ostala u školskom dvorištu da igram lastiš, a mami sam rekla da sam se zadržala jer su došli neki ljudi i pitali nas da li bismo išli na balet. Prve baletske korake započela sam u Valjevu, da bih, po predlogu nastavnice, otišla na audiciju u Beograd, bila primljena u Baletsku školu i tamo sam i diplomirala. U međuvremenu sam jednu godinu provela i u moskovskoj Baletskoj školi.

Nakon osvojene Zlatne medalje na Prvom jugoslovenskom baletskom takmičenju 1982. godine, pozvana je u Balet Srpskog narodnog pozorišta, što je prihvatila i u avgustu 1983. postala njihov član. Kao aktivna balerina u SNP-u je radila 22 godine, a u međuvremenu, 1994. godine, postala je i prvakinja Baleta. Po završetku plesne karijere, 2004. godine prelazi na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde studentima Dramskog odseka i danas predaje scenske igre.

– Odigrala sam tada svoju poslednju predstavu i svojevoljno napustila pozorište – kaže Dijana Kozarski. – Tada sam obećala da ću novosadskoj publici i dalje pružati lepotu pozorišne umetnosti, ali s drugog aspekta. Pozorište i scenski izraz su nešto što obuzima moje biće u celosti. Balet mi je oduvek donosio nešto novo, nešto što se zove lepota umetnosti, stvaranja, kreiranja.

Osim rada sa studentima, Dijana Kozarski je deo tima i trener u plesnom studiju „Viva dens akademi“. Koreograf je u njihovom popularnom mjuziklu „Ko se boji Isadore Dankan“, koji je premijeru doživeo 28. decembra, a biće izveden i 9. marta u SNP-u. Višedecenijsko iskustvo s različitim generacijama potvrđuje činjenicu koliko se danas s mladima drugačije radi.

– Mi nekad nismo bili generacija tehnoloških mogućnosti – navodi Dijana. – Tako je bilo, imali smo samo fiksni telefon. I na televiziji je bilo više obrazovnog programa, iz svega se moglo dobro učiti. Tu su i odlasci u pozorište i na koncerte, koji su donosili svoje jer čovek mora sebe da ispunjava različitim sadržajima i informacijama, koje će u nekom trenutku iskoristiti za ono što radi. A današnje generacije su – ja to već dugo govorim – generacije koje ne znaju da razgovaraju, ne smeju da se pogledaju u oči i, u krajnjoj liniji, suprotstave mišljenja. Iz suprotnosti proizlazi kvalitet jer ćemo kvalitetnim dijalogom doći do zajedničkog zaključka, pa posle dalje nešto gradimo. Ovaj momenat mobilnog telefona, u kojem ste vi u svakom trenutku svakome dostupni, nije u redu jer se potpuno izgubio osećaj da postoji vreme kada čoveka ne bi trebalo uznemiravati. Nove generacije često zaboravljaju koliko je sati, na neki način nisu naučeni da poštuju autoritet, misle da sve znaju, da su sve u životu osvojili, a u suštini nisu osvojili ništa. Tek bi kroz rad i iskustvo trebalo da steknu prave životne i profesionalne osobine.

U jednom trenutku, međutim, uz celokupno davanje sebe svima i svemu, život je, kao i uvek, bez pravila, „promenio ploču“. U januaru prošle godine Dijana je saznala da ima karcinom.

– Nakon operacije, prošla sam kroz sve terapije i sad se bavim sobom. Savetujem svima da vode računa i razmišljaju. Ne činite sebi ništa što vas čini nesrećnim – poručuje Dijana Kozarski. – Uprkos svemu što se tada dogodilo, ja nemam ni dana bolovanja jer sam se s dekanom dogovorila da ću biti odsutna samo kad imam hemioterapiju. Srećom, nije bilo komplikacija, a ipak, još jedna činjenica je veoma važna. Ulazak među ljude, odlazak među studente, bavljenje umetnošću – mene je to, zapravo, hranilo i davalo mi snagu da se borim. S obzirom na energiju koju imam, nikad nisam ni pomislila da bi se tako nešto moglo dogoditi meni, ali, kao što vidite, ta pošast ne bira. Nažalost, to je danas hronična bolest, ima je više nego bilo čega drugog, a šta su razlozi i uzroci – ostavićemo drugima da se time bave.

Predstava i mjuzikl „Ko se boji Isadore Dankan“, u izvođenju plesnog studija „Viva dens akademi”, biće prikazana 9. marta od 19 časova na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta.

Ulaznice je moguće rezervisati na blagajni SNP-a na broj 021/520 091 ili na sajtu www.prodaja.snp.org.rs. Cena ulaznice za parter je 700 dinara, a za balkon 500. Učenici i predškolci imaju priliku da kupe ulaznice u svojim školama po 400 dinara.

B. Pavković