Devet decenija Rotari kluba

Godine 1992. nastao je prvi Rotari u Beogradu. Kasnije se javila inicijativa da se on otvori i u Novom Sadu.

– Tada je više bio grupa zainteresovana oko rotari-ideje, koja je tinjala, razvijala se, sve dok se nisu stvorili uslovi 1995. godine, kada nas je „Rotari internacional” evidentirao kao pravi Rotari klub – kaže Gencel. – Dobili smo Rotari povelje s kojima smo inagurisani u Rotari klub i u članstvu smo organizacije koja broji, mislim, sad negde više od 1,2 milion članova u celom svetu.

Rotari klub osnovan je još pre 114 godina u Čikagu, s idejom da se poslovni ljudi, profesionalci iz svoje struke, polako objedine i na taj način razmenjuju iskustva i pokušaju da prepoznaju neke moguće probleme u svojoj okolini, ne bi li pomogli na bilo koji način. Tako su novosadski rotarijanci tokom ovih godina realizovali akcije stalnog karaktera podrške programima ustanova, usmerenih na rad s mladima s posebnim potrebama kao što su ŠOSO „Dr Milan Petrović” i Dom u Veterniku. Učestvovali su u sanaciji i drugoj pomoći nakon elementarnih nepogoda, doprinosili radu Narodne kuhinje, ali i snabdevali obrazovne ustanove informatičkom opremom.

– Ta akcija je trajala tri godine i podelili smo više od hiljadu kompjutera – kaže Gencel. – Stipendirali smo mlade i nadarene u njihovim procesima edukacije i stvaralaštva, pomagali smo i u opremanju zdravstvenih ustanova: donirali smo opremu vrednu 45.000 evra genetskoj laboratoriji Dečje bolnice u Novom Sadu, zatim 23 moderna bolnička kreveta Institutu za onkologiju u Novom Sadu, kao i bolnička vozila za bolnice u Sremskoj Mitrovici i Kikindi.

Kako nam je objasnio predsednik Rotari kluba u Novom Sadu Vladislav Gencel, član kluba se postaje u principu jednostavno, ali je opet na neki način komplikovano. Ukoliko neko od članova upozna čoveka koji je dobre naravi, spreman da pomogne, da se druži i odvoji svoje vreme, predloži ga za člana. Zatim kandidat dolazi i održi predavanje da bi na demonstrirao svoju struku, kao i kvalitet u svojoj struci. Nakon toga članovi glasaju i ukoliko je predlog za članstvo prihvaćen, osoba dolazi mesec-dva na sastanke na upoznavanje, nakon čega ide prijem u klub.

Osim toga, kako kaže naš sagovornik, obezbeđeno je 2.570 ćebadi dečjim ustanovama, što je bio i prvi „Global grant” u Istočnoj Evropi. Opremljena je i stomatološka ordinacija u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, kao i mini-klanica s hladnjačom i konvektomatom za ekonomiju tog doma. Poklonjeno je i dostavno vozilo Dečjem selu.

– Sada smo imali prilike da se upoznamo s radom Gerontološkog centra i naš cilj je da im pomognemo koliko možemo, a za sada smo uspeli da im obezbedimo oko deset kreveta s podesivim naslonom – kaže Gencel. – Nažalost, Novosađani nisu u dovoljnoj meri upoznati s našim aktivnostima, što nas svrstava u posebne „tajne organizacije”, iako su svi naši sastanci javni. Naše akcije nisu medijski ispraćene, ali sad, 90 godina od osnivanja prvog kluba u Novom Sadu, mislim da je vreme da ljude malo uputimo u to šta radimo i približimo im našu ideju i viziju.

Predsednik Matice srpske prof. Dragan Stanić je rekao da Matica inače neguje dobre odnose sa svim organizacijama koje su voljne da se uključe u kontakte s kulturom, a Rotari-klub je imao više različitih akcija, kako humanitarnih, tako i onih usmerenih ka kulturi.

– To je jedan, načelni razlog, a drugi, možda personalni, jeste što postoje ličnosti koje su povezivale Maticu i Rotari klub, a svakako najznačajnija među njima je dr Gedeon Dunđerski, koji je od 1911. do 1921. bio predsednik Matice srpske, kao i dugogodišnji predsednik Rotari-kluba, ali i Produktne berze u Novom Sadu i jedan od najznačajnijih privrednika – kazao je Stanić, i dodao da i danas nastavljaju saradnju koliko god je to moguće.

Tekst i foto: I. Mikloši