Đaci uspešni na sajmu preduzetništva u OŠ „22. oktobar” u Bukovcu
Poslednji dan školske godine đaci Osnovne škole „22. oktobar” u Bukovcu iskoristili su da na Drugom sajmu preduzetništva prodaju ili razmene školski pribor, uybenike, nakit, ručno izrađene predmete, hranu...
Manifestacija je ove godine održana pod sloganom „Ko vredno radi, može da se sladi” jer su mališani nakon uspešne prodaje prošetali po selu, a zaradu zajedno s učiteljicom potrošili na sladoled.
Direktorka OŠ „22. oktobar” Milanka Deman rekla nam je da su, s obzirom na to da će preduzetništvo od 1. septembra ući u redovan plan i program za petake, mnoge novosadske škole organizovale slične sajmove. Deca su već nekoliko dana pre manifestacije bila uzbuđena i dobro su se pripremila za trgovinu i razmenu.
– Na štandovima je izloženo mnoštvo knjiga, svezaka, školskog pribora, narukvica, igračaka, domaćih sokova, a imamo čak i pokretni štand s kokicama – otkrila nam je direktorka Deman. – Savetovala sam im da budu kreativni, da štandove ukrase i da koriste jarke boje da bi privukli kupce. Mislim da još nisu savladali marketinški deo, ali barem znamo na čemu moramo da radimo u budućnosti. Ipak, nekoliko učenika je bilo kreativno pa su organizovali lutriju, tako da, ko se našao na njihovom štandu, nije znao šta je izvukao iz koverte i pazario.
U ponudi su bili predmeti koji su napravljeni na času likovne kulture kao i oni iz domaće radinosti.
– Jedan od đaka prodavao je sapun koji je napravila njegova mama, a on je zadužen da ga proda – uputila nas je direktorka Deman. – Bitno je to da roditelji sarađuju s decom i da se aktivno uključe u njihovo obrazovanje jer na taj način najviše mogu pomoći detetu.
Za učešće na Sajmu preduzetništva najviše su bili zainteresovani učenici prvog, drugog i trećeg razred. Tijana i Milica su na svom štandu kupcima nudili sveske, narukvice, masku strašila, kačket, plišane igračke, a tegle oslikane zlatnom bojom i ukrašene perlama koštale su 25, 40 i 50 dinara, u zavisnosti od veličine. Njihova drugarica Aleksandra na prodaju je imala samo svesku. Izgleda da se ona držala parole „jedna ali vredna” pa je za nju trežila čak 100 dinara.
S. Kovač