Ђаци успешни на сајму предузетништва у ОШ „22. октобар” у Буковцу
Последњи дан школске године ђаци Основне школе „22. октобар” у Буковцу искористили су да на Другом сајму предузетништва продају или размене школски прибор, uybеnikе, накит, ручно израђене предмете, храну...
Манифестација је ове године одржана под слоганом „Ко вредно ради, може да се слади” јер су малишани након успешне продаје прошетали по селу, а зараду заједно с учитељицом потрошили на сладолед.
Директорка ОШ „22. октобар” Миланка Деман рекла нам је да су, с обзиром на то да ће предузетништво од 1. септембра ући у редован план и програм за петаке, многе новосадске школе организовале сличне сајмове. Деца су већ неколико дана пре манифестације била узбуђена и добро су се припремила за трговину и размену.
– На штандовима је изложено мноштво књига, свезака, школског прибора, наруквица, играчака, домаћих сокова, а имамо чак и покретни штанд с кокицама – открила нам је директорка Деман. – Саветовала сам им да буду креативни, да штандове украсе и да користе јарке боје да би привукли купце. Мислим да још нису савладали маркетиншки део, али барем знамо на чему морамо да радимо у будућности. Ипак, неколико ученика је било креативно па су организовали лутрију, тако да, ко се нашао на њиховом штанду, није знао шта је извукао из коверте и пазарио.
У понуди су били предмети који су направљени на часу ликовне културе као и они из домаће радиности.
– Један од ђака продавао је сапун који је направила његова мама, а он је задужен да га прода – упутила нас је директорка Деман. – Битно је то да родитељи сарађују с децом и да се активно укључе у њихово образовање јер на тај начин највише могу помоћи детету.
За учешће на Сајму предузетништва највише су били заинтересовани ученици првог, другог и трећег разред. Тијана и Милица су на свом штанду купцима нудили свеске, наруквице, маску страшила, качкет, плишане играчке, а тегле осликане златном бојом и украшене перлама коштале су 25, 40 и 50 динара, у зависности од величине. Њихова другарица Александра на продају је имала само свеску. Изгледа да се она држала пароле „једна али вредна” па је за њу трежила чак 100 динара.
С. Ковач