Crtice iz istorije KOD BABA DRAGE svraćali novosadski seljaci, CRVENO SRCE liberalima bilo omiljeno, u KAFANI TRI KRUNE žurke organizovali radikali

Omiljeno mesto mladih bio je tada dom uglednog doktora Konstantina Popovića Komoraša u današnjoj Šafarikovoj ulici, gde su im društvo pravili njegovi sinovi, ćerke i snaje. A kako i ne bi kad se često igralo, pevalo, sviralo i častilo do zore pogačicama sa čvarcima, salčićima sa pekmezom, gurabijama i blagim pićima. U „Veselim dvorima Ive Zagorice”, kako su Novosađani još nazivali ovo mesto, i to po jednoj ličnosti iz romana Milovana Vidakovića, održavane su i probe za amaterske predstave koje su ovde priređivane, budući da je gospodin Popović bio osnivač Letećeg diletantskog pozorišta.

Posela je bilo i u velikoj sali Srpske velike pravoslavne gimnazije, gde je profesor Jovan Grčić, veliki ljubitelj muzike, krajem 19. veka priređivao umetničko-zabavne priredbe sa igrankom. Sredom i petkom učenici i njihovi prijatelji dolazili bi u školu od pet do osam uveče, a neretko bi im se pridružio i mladi profesor Tihomir Ostojić, „jer je bio zagrejan za muziku”, čitamo u „Enciklopediji Novog Sada”.

U Almaškom kraju, po kućama su se okupljale devojke i momci, ali tu nije bilo glasovira kao u gospodskim domovima, već harmonika i tambura, ranije i gajdi. Veselo i bučno bilo je tokom čitave zime, naročito za slavu Almaške crkve – Tri jerarha, osim kada se postilo.

Na zabavne večeri ili popodneva išlo se i kod grkokatoličkog sveštenika, pesnika i novinara Jovana Hranilovića, dok je glumcima i glumicama SNP-a, književnicima poput Branislava Nušića, kulturnim radnicima i intelektualcima glavno mesto susreta bila kuća na Trifkovićevom trgu u kojoj je živeo poznati lekar i prosvetitelj dr Laza Marković Mrgud, budući da se i sam ogledao kao pisac pozorišnih komada („Đula”, koji je 1906. godine proširio i dao mu ime „Pod novim slemenom”, a zatim „Đakon Avakum”, „Strašan dan”, „Milka”, „Uskočkinja”, „Narodnjak”, „Švalja”, „Vrzino kolo” i dr.).

U više gostionica u gradu okupljala se zanatlijska, trgovačka i poljoprivrednička omladina kad su im organizovane igranke. Za kafane su bile karakteristične sedeljke muškog društva, obično razdvojenog po nacionalnosti, veri i političkim ubeđenjima, „da kažemo, svaki svoje”, piše Jovan Paču u „Zastavi” 1840. godine, mada „sedeći okolo prostranog stola, čini nam se kao da smo se, kod jednog ili drugog prijatelja, sabrali da koju kažemo, da predavanjem, pevanjem i deklamovanjem našim podsećamo dušu i na duševni rad”.

Liberali su se nalazili u kafani „Crveno srce”, koju je držala porodica Štrangarovih, na bivšem Jovanovskom, a danas Žitnom trgu. Radikali su svoje sedeljke priređivali kod „Tri krune” na uglu Kisačke i Temerinske ulice, dok su u gostionici „Rac Gabor” na uglu Svetosavske i Ulice Save Vukovića postojale dve sobe: jedna za posela i sedeljke, a druga za redovne goste. Divanilo se i u „Beloj lađi”, „Lindi”, „Kod puža”, „Kod kamile”, u „Gambrinusu”, „Kraljici Jelisaveti, kasnije „Kraljici Mariji”…

Novosadski seljaci, i to najviše iz Almaškog kraja, dolazili su u gostionicu „Kod baba Drage” na kraju Hanske ulice (danas je na tom mestu zdanje Matice srpske), čiji je vlasnik bila jedna okretna i bistra birtašica.

S. M-ć