Crtice iz istorije Novog Sada: Rasadnik inovacija

Preduzetnički duh u Srpskoj Atini nije nedostajao ni 50-ih, odnosno početkom 60-ih godina prošlog veka, s tim da su u fokusu bili razonoda ili komunalno-uslužne delatnosti.

Preduzeće „Zabavni park” osnovano je 20. februara 1953, a za godinu dana mašinbravaraska i stolarska radionica proizvele su vrteške, veliko bure, razna strelišta, biciklodrom… kako bi se na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorio luna-park. Završen je krajem aprila 1954, a otvoren na Praznik rada, 1. maja, na prostoru Donje tvrđave. Najmlađim posetiocima nudio je nekoliko bicikala pričvršćenih šipkom za stožer, te su deca do mile volje mogla da se voze ukrug po daščanom podijumu. Ko je hteo, mogao je da odmeri svoju desnicu na „meraču snage” u koji se udaralo maljem, ili pak da se zavrti na malom i velikom ringišpilu, te da sedne na ogromne ljuljaške. U prizemnoj dugačkoj zgradi imali su prostoriju sa krivim ogledalima, dok su desno bile šatre sa strelištem i vazdušnom puškom. U velikom buretu na okretanje, koje je bilo posebna atrakcija, hrabri momci i poneka devojka pokušavali su da se održe na nogama, najpre lako jer se vrtelo sporo, da bi bivalo sve komplikovanije pošto se postepeno ubrzavalo. Srećom, imalo je kočničara.

Od 5. marta 1960. godine, prvi put u istoriji bioskopskih predstava u Novom Sadu (ako se ne računa doček Nove godine pred kino-platnom), na repertoaru su filmske projekcije koje počinju u 22 sata. Uprava bioskopskog preduzeća „Zvezda” sa direktorkom Jovankom Kemec na čelu odlučila je da obogati svoju ponudu tako što će svake subote organizovati vanredne projekcije stranih filmova koji su ušli u širi izbor za otkup ili su tek nabavljeni, a te večeri se gledalo „Dugo, toplo leto” sa Polom Njumenom i Yoan Vudvort. Cilj ovog poslovnog poteza bio je da se distributeri upoznaju s reagovanjem publike na pojedine filmove pre nego što ih uvrstite u redovan repertoar, te je svako ko bi odgledao novi naslov popunjavao anketni listić. Karte su se rezervisale u petak, a podizale u subotu, a koštale su od 100 do 150 dinara.

Kad je nov restoran na Tvrđavi otvoren krajem aprila 1960, obnovljena je ideja o uspinjači preko Dunava, koju do danas ipak nismo dobili. Prvi put se razmišljalo o konobarima obučenim u odore iz 18. veka. Nešto slično je i učinjeno 2006. godine, kad je vlasnik hotela „Varadin”, danas „Leopold”, postavio kostimiranog domaćina na ulazu.

U novosadskim mesarama se iste godine pojavljuje nova roba – viršle, koje u kombinaciji sa senfom postaju „pravi bestseler u gradu”, kaže hroničar Vladimir Vrgović, a početkom novembra Gradsko saobraćajno preduzeće uvodi dve mercedesove prikolice za autobuse, koje primaju 60 putnika, s namerom da saobraćaju u špicevima i na najopterećenijim linijama.

Život Novosađana postaje sve interesantniji i raznovrsniji, što pokazuje i zanimljiva turistička ponuda. Naime, 28. januara 1960. „Vojvodina turist” uvodi autobus iznenađenja. Koncept je jednostavan i zadržao se do današnjih dana, posebno za novogodišnje praznike: kupovinom aranžmana krećete na neku manje poznatu destinaciju u zemlji, dok šestočasovni program vode vodiči koji odlično poznaju ne samo kraj u koji se putuje, već i mnogo više od toga, te se sa putovanja vraćate bogatiji za mnogo novih saznanja o tradiciji, istoriji, gastronomiji i kulturi našeg naroda. Kako se nakon patnji koje su pretrpeli tokom Drugog svetskog rata nanovo otkrivala jednostavna radost življenja, zainteresovani nisu ni pitali kuda idu, bilo im je važno samo da krenu i dobro se provedu, što su i mogli ulaskom u dva FAP autobusa zvanih „Drumska raketa”.

S. M-ć