Čitalačke publike sve  više, a prostor isti

“Od marta 1955. godine, kada je Dečje odeljenje u Gradskoj biblioteci otvoreno, pa sve do današnjeg dana, ono nije proširilo prostor te i dalje predstavlja jedino izdvojeno odeljenje za decu i mlade u gradu koji je, u međuvremenu, višestruko narastao i po broju stanovnika i po kvalitetu njihovih potreba”, naglašava rukovodilac Dečjeg odeljenja Katarina Novaković.

Kako kaže, nalaze se na istom mestu, u Dunavskoj ulici 1, i ukratko, to im je u radu i najveći problem i ograničenje. Pri tom, važno je naglasiti da broj korisnika kontinuirano, godinama, ne opada, već raste.

Osim toga Dečje odeljenje aktivno učestvuje u različitim kulturnim programima namenjenim deci i mladima, što je prilika da se predstavi, ali i da se promoviše čitanje knjiga. Po rečima naše sagovornice, od prvog dolaska u biblioteku, od malih nogu, deci se ukazuje na značaj čitanja,

lepotu koju knjige kriju u sebi, važnost lepe reči, pristojnog ponašanja, negovanje tradicije, poštovanje prošlosti i dostignuća stvorenih pre nas, ali i podsticanje mladih da stvaraju, maštaju, uče, istražuju...

Osim tehnološkog „napada” i pokušaja da elektronske stranice zamene papirne, interesovanja dece istog uzrasta se i te kako menjaju iz godine u godinu. Ono za čim je petogodišnjak posezao i birao da prelista ili pročita u biblioteci pre dve decenije, njegov vršnjak ovih dana neće odabrati.

U okviru Strategije održivog razvoja grada Novog Sada od 2016. do 2020. godine, Gradska biblioteka je predložila tri projekta koja su i usvojena, a to su „Dunavska biblioteka”, „Centar digitalne građe i kreativnog stvaralaštva mladih” i „Dogradnja centralnog objekta Gradske biblioteke u Novom Sadu”. Ipak, našim sugrađanima možda je najbitnije to da će ih omiljene knjige i ovog leta dočekati na gradskoj plaži Štrand, ali od sredine jula.

„Preko projekta „Dunavska biblioteka” raspisali smo tender za igzgradnju veće kućice na Štrandu, u kojoj ćemo moći da ponudimo više knjiga, novina i periodike“, objašnjava direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić.

„Tačno je da se interesovanja današnje dece razlikuje on one od pre deceniju-dve... Česta je pojava da je velika potražnja upravo za onim naslovima koji su ekranizovani, poput raznih crtanih filmova, romana, naučne fantastike. To ne mora nužno da bude loše jer, na primer, film „Planeta s blagom” može biti podsticaj da neko dete pročita knjigu „Ostrvo s blagom” ili neku drugu slične tematike“, objašnjava naša sagovornica.

Jedan od najlepših dokaza koliko dobra knjiga pozitivno utiče na nas jesu i posete nekadašnjih korisnika Dečjeg odeljenja, koji se vraćaju tim knjiškim rafovima s „pojačanjem”, svojim potomcima.

„Ponosni smo na činjenicu da je mnogo onih koji su uz nas, bibliotekare, i knjige, odrasli u uspešne ljude, a sada dolaze da nas posete, ispričaju kako su i šta rade, pomažu nam u radu s novim generacijama u okviru tematskih radionica, predavanja“, kaže Katarina Novaković.

Dečje odeljenje raspolaže fondom većim od 30.000 knjiga kojima se služe roditelji s bebama, predškolci, osnovnoškolci, tinejyeri, studenti pedagoških fakulteta, ali i oni koji se uvek rado vraćaju literaturi uz koju su odrasli, a koja ih sada vraća u najlepši period života – u detinjstvo. 

L. Radlovački