„Ciklonizacija” završila drugi krug tretmana protiv krpelja

-Tretirane su sve uređene zelene javne površine u gradu, prigradskim naseljima i selima na kojima je monitoring pokazao prisustvo krpelja. Podsetiću da su krpelji najaktivniji u proleće i na jesen, te su u ovom periodu i tretmani češći, a sistematski pristup suzbijanju krpelja odgovor je novosadske gradske uprave i „Ciklonizacije“ na činjenicu da se iz godine u godinu povećava procenat krpelja koji prenose opasnu lajmsku bolest - objašnjava Dario Aćimović, menayer za odnose sa javnošću „Ciklonizacije“.

Prethodnih dana posebna pažnja je posvećena gradskim parkovima, a za kraj ovog drugog kruga tretmana. Tretirana su sva izletišta na teritoriji grada i prigradskih naselja koja su tokom prvomajsko-uskršnjih praznika posećenija nego obično.

- Naše ekipe uradile su tretmane u Kameničkom parku, na Sajmištu, Ribarskom ostrvu, u Šangaju, u Sremskoj Kamenici, Kaću, Kovilju, Budisavi, Begeču, Futogu, Veterniku, Kisaču i Stepanovićevu - kaže Aćimović.

Sistematska akcija obuhvata parkove, šetališta, igrališta i sve druge uređene zelene javne površine. Kao i ranijih godina akcenat je na prostorima na kojima se okupljaju deca i prostorima određenim za istrčavanje i šetnju kućnih ljubimaca. Monitoring i tretmani sprovode se redovno od proleća do kasne jeseni.

Karakteristika krpelja je da nemaju ravnomerno distribuiranu populaciju. U prirodnim sredinama ženka posle oplođenja polaže jaja u pukotine, jazbine šumskih životinja, ispod nagomilanog lišća, dok na prostirima gde žive ljudi, ženke polažu jaja ispod kamenja, gomila šuta, kanti, guma, drva, buradi, rupa zatrpanih lišćem, jazbina glodara i ostalih životinja, rupa koje su iskopali kućni ljubimci ili psi lutalice, na javnim površinama, a koje su zatrpane, recimo, rastresitim organskim materijalom i slično.

Kako pojašnjavaju u “Ciklonizaciji” preporuka je da se izbegava šetnja kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine, da se ne leži na zemlji i ne ostavlja garderoba na neuređenim zelenim površinama.

-Prilikom boravka na ovakvim prostorima treba nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja jer se lakše uočavaju krpelji. Treba nositi zatvorenu obuću i čarape. Iako nisu stoprocentna zaštita, nije loše koristiti repelente, a posle boravka u prirodi treba prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje. Takođe, treba prekontrolisati kućne ljubimce – pojašnjavaju u “Ciklonizaciji”. 

Građani koji imaju dvorišta potrebno je da ih redovno održavaju i kose, i, po potrebi, zakažu tretmane. Ukoliko se i pored svih mera opreznosti primeti ubod krpelja, treba da se obrate lekaru. Ukoliko je reč o kućnom ljubimcu, potrebno ga je odvesti kod veterinara.

S. Aničić Ilić