Oprez zbog krpelja: Izbegavati visoku travu i neuređene zelene površine

S tim u vezi, razgovarali smo s Dariom Aćimovićem iz „Ciklonizacije”, koji je rekao da, po rezultatima monitoringa koji se redovno sprovodi na svim uređenim zelenim javnim površinama u gradu, prigradskim naseljima i selima, brojnost krpelja ovog proleća ne odstupa značajno od one zabeležene prethodnih godina, odnosno od prosečne brojnosti na ovoj teritoriji. 

Karakteristika krpelja je da nemaju ravnomerno distribuiranu populaciju, kaže Aćimović.

U prirodnim sredinama, dodaje, ženka posle oplodnje polaže jaja u pukotine, jazbine šumskih životinja, zatim ispod nagomilanog lišća, dok na prostirima gde žive ljudi to radi ispod kamenja, gomila šuta, kanti, guma, drva, buradi i rupa zatrpanih lišćem, zatim u jazbinama glodara i ostalih životinja, kao i rupa koje su iskopali kućni ljubimci ili psi lutalice na javnim površinama, a koje su zatrpane rastresitim organskim materijalom i slično.

Po njegovim rečima, aktivnost krpelja zavisi od temperature i vlage, kao i dužine dana. Najaktivniji su u proleće i jesen. Sezona aktivnosti započinje u rano proleće, nastavlja se tokom celog proleća i početkom leta, dok za vreme letnjih vrućina opada. U ranu jesen ponovo se beleži povećana aktivnost, koja traje do zimskih temperatura.

Zbog specifične građe, krpelji nisu sposobni da se šire velikom brzinom na veće razdaljine jer se kreću relativno sporo, ali i dosta vremena provode na vegetaciji, čekajući domaćina, priča naš sagovornik.

Zato se, dodaje, može desiti da se javi ekstremno visoka brojnost na pojedinim lokalitetima, najčešće privatnim dvorištima ili površinama s divljim deponijama, ili na mestima na kojima se okuplja veći broj kućnih ljubimaca i domaćih životinja, ali i u parkovima i na drugim površinama koje se ne održavaju redovno, odnosno ne čiste i ne kose. Stoga je preporuka da se izbegava šetnja kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine, da se ne leži na zemlji i ne ostavlja garderoba na neuređenim zelenim površinama. Takođe, prilikom boravka na takvim prostorima treba nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica, svetlijih boja jer se krpelji lakše uoče. Treba nositi zatvorenu obuću i čarape. Nije loše koristiti repelente, iako ne pružaju 100 odsto zaštite, a posle boravka u prirodi treba prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija, odnosno krpeljima lakša za ubadanje. Treba prekontrolisati i kućne ljubimce, veli naš sagovornik.

Kako savetuje, građani koji imaju dvorišta trebalo bi da ih redovno održavaju i kose, a ukoliko se i pored svih mera opreznosti primeti ubod krpelja, preporuka je da se ljudi obrate lekaru. Ukoliko je reč o kućnom ljubimcu, potrebno ga je odvesti kod veterinara.

„Ciklonizacija”, u okviru redovnih aktivnosti, već mesec dana sprovodi ovogodišnju sistematsku akciju zaštite zdravlja građana od krpelja, poručio je Aćimović.

Na zvaničnom sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine mogu se naći informacije o lajmskoj bolesti, koja se na čoveka prenosi preko uboda krpelja. Ukoliko do uboda krpelja dođe, važno je znati da sam ubod ne znači i lajmsku bolest jer krpelj mora biti zaražen njenim uzročnikom.

Ako se čovek zarazi, prvi simptomi koji mogu ukazati na taj problem je crvenilo na koži, koje se širi u koncentričnim krugovima, a u centru bledi. Promene se mogu javiti na mestu uboda, ali i na drugim delovima tela. Crvenilo može i izostati, dok druga simptomatika, poput povišene telesne temperature, glavobolje, bolova u vratu, groznice, jeze, malaksalosti, mišićno-koštanih bolova, otoka regionalnih limfnih žlezda… ukazuju na moguće znake infekcije.

Kao drugi i treći stadijum bolesti se smatra pojava artritisa, kardioloških i/ili neuroloških simptoma, a nastaju kod nelečene i neprepoznate bolesti.

Prema njegovim rečima, prvi krug monitoringa i tretmana izveden je krajem aprila i početkom maja, a prethodnih dana završeni su tretmani u okviru drugog kruga.

Tretirane su sve uređene zelene javne površine u gradu i prigradskim naseljima na kojima je monitoring pokazao prisustvo krpelja. Pošto su oni najaktivniji u proleće i na jesen, u tom periodu su i tretmani češći, a sistematski pristup suzbijanju krpelja odgovor je novosadske gradske uprave i „Ciklonizacije” na činjenicu da se iz godine u godinu povećava procenat krpelja koji prenose opasnu lajmsku bolest, naveo je Aćimović.

Po njegovim rečima, sistematska akcija obuhvata parkove, šetališta, igrališta i sve druge uređene zelene javne površine. Akcenat suzbijanja krpelja je na prostorima na kojima se okupljaju deca, kao i onim određenim za istrčavanje i šetnju kućnih ljubimaca. Monitoring i tretmani sprovode se redovno od proleća do kasne jeseni.

I. Bakmaz