Kuće na Čardaku i Popovici najtraženije i najskuplje

Po rečima agenata, prodaja nekretnina u prigradskim naseljima je sporadična te ne postoji tržište u klasičnom smislu, s konstantnom ponudom i potražnjom.

U novosadskim agencijama za promet nekretnina saglasni su u tome da su najinteresantnija prigradska naselja upravo ona najbliža gradu. Ljudi se uglavnom odlučuju za kupovinu kuća i placeva u naseljima koja su nekad bila vikend-zone, poput Popovice, Čardaka, Bocki, Ledinaca, zatim u Veterniku i Futogu i eventualno Kaću i Rumenki. Kako nam je objasnio izvršni direktor agencije „Solis” Dragan Rabatić, ostala prigradska naselja građanima nisu toliko interesantna, niti se promet nekretnina tamo odvija preko agencija.

– Kuće se u prigradskim naseljima, osim u ovim bližim gradu, prodaju u zatvorenim krugovima ili se prodaja oglašava na internetu, tabli u prozoru i slično – naglasio je Rabatić. – Razvijenog tržišta nekretnina nema u smislu da postoje velika ponuda, potražnja i posrednici.

Naš sagovornik napominje da takvi prodavci za kuću najčešće traže onoliko koliko im para treba, a obično je reč o nasleđenim nekretninama ili pak placevima. Dešava se da takve kuće budu prodate ispod cene, i to komšiji koji želi da se proširi.

U traženim naseljima pored Novog Sada na prvom mestu po atraktivnosti je Čardak, a slede Popovica i Bocke i tu, po rečima agenata, za njih kao posrednike pri kupovini, odnosno prodaji, ima posla jer, kako kažu, postoje ponuda i potražnja. Kao i u gradu, tako i u prigradskim naseljima, na cenu utiče mesto na kojem je nekretnina, kvalitet gradnje, opremljenost, a budući da je reč o kućama, jedan od faktora je i veličina parcele.

Cene kuća na Čardaku kreću se od 150.000 evra pa naviše jer je često reč o velikim vilama i moderno građenim objektima, i to na parcelama od oko 1.000 kvadratnih metara. Kvadrat neizgrađenog zeljišta ili s objektom za rušenje staje od 50 do 100 evra.

– Čardak je atraktivan jer postoji kompletna infrastruktura, planovi detaljne regulacije, zna se šta se na kojoj parceli može graditi – napomenuo je Dragan Rabatić. – Tražene su lokacije u centru naselja, a kako se ide dalje, i cene padaju.

Na Popovici su cene slične kao na Čardaku, a budući da su tamo rešeni voda i gas, to naselje prestaje da bude vikend-zona i sve je više zona „svakodnevnog stanovanja”.

Po rečima agenata, Bocke su Novosađanima interesantne zbog pogleda na grad, kao i privatnosti jer je reč o naselju gde objekti nisu nabijeni jedni do drugih. U tom naselju problem je što još uvek nema odgovarajuće infrastrukture i što je mahom vikend-zona, osim prednjeg dela, gde ljudi već žive tokom cele godine.

– Kako se ide ka Ledicima, nailazi se na naselje koje funkcioniše, da tako kažem, normalno, gde ljudi žive tokom cele godine, odnosno nije vikend-zona – objasnio je Dragan Rabatić. – Nema tu nekih vila i modernih objekata već je reč o prosečnim kućama. Kako se pomerate u brdovita, viša područja, koja pružaju atraktivnost u smislu pogleda, tu se već počinju zidati objekti za svakodnevni život.

Interesantno je da je u delu Bocki i dalje prema Beočinu i Fruškoj gori sedamdesetih-osamdesetih godina prošlog veka, kad su ljudi imali više vremena, ali i novca da slobodno vreme provode u prirodi, građeno dosta vikendica. Te objekte nasledila su njihova deca koja nemaju mogućnosti da ih koriste. Po rečima agenata, cene nekretnina se kreću od deset do 20 evra po kvadratu zemljišta. Vikendice s okućnicom na nekih 1.000 kvadratnih metara placa mogu se kupiti za oko15.000, 20.000 do 30.000 evra. Agenti kažu da i nema baš mnogo interesovanja za takvu vrstu nekretnina jer to podrazumeva rušenje starog objekta pa zidanje novog.

– Od prigradskih naselja Novosađanima su interesantni i Kać i Rumenka, i to uglavnom onim sugrađanima koji za određenu sumu novca žele da kupe više kvadrata, a za te pare to ne mogu u gradu – objasnio nam je Dragan Rabatić. – Kać je zanimljiv jer funkcioniše kao naselje za sebe, i onaj ko tamo ode, ne živi više u gradu, iako ima i onih koji tamo kupe kuću pa putuju u Novi Sad na posao. Ljudi uglavnom kupuju klasične porodične kuće, kojima se cena kreće od oko 50.000 evra do 100.000, zavisi od kvadrature, opremljenosti i sl.

Početak Veternika je interesantan zbog placeva za gradnju porodičnih kuća, dok su u Futogu u ponudi već završene kuće. Nekretnine u Veterniku su malo skuplje od onih u Futogu, čije se cene kreću kao u Kaću ili Rumenki.

Na sajtovima za oglašavanje prodaje nekretnina cene kuća uglavnom se kreću od 50.000 do 100.000 evra, naravno, ima i jeftinijih, ali i skupljih. Osim toga, na cenu svakako utiče kvadratura objekta i placa, kao i u kakvom je stanju nekretnina. Kuće na Čeneju prodaju se po oko 100.000 evra i više, a u ponudi su i dva salaša od po milion i po i dva miliona evra. U Šangaju se cene nekretnina kreću oko 40.000 evra, ali ima i skupljih, pa je u ponudi i kuća, s tri pomoćna objekta, koja staje 360.000. U Begeču je cenovni rang niži pa tu porodična kuća staje od oko 30.000 do 80.000 evra, a slično je i u Kovilju. Kuće u Bukovcu uglavnom se mogu naći po oko 50.000 do 100.000, a ima i nekoliko jeftinijih za 30.000 do 40.000 evra. U Stepanovićevu se objekti prodaju po oko 30.000 do 35.000 evra, a u Kisaču se cene kreću od 25.000 do 120.000 evra. U poslednje vreme sve popularniji su i Ledinci, a cene porodičnih kuću su od oko 100.000 evra i više, dok su vikendice od 30.000 pa nadalje.

J. Vukašinović