BOŠKO BRZIĆ Pisac s bećarskom dušom

Međutim, da bi njegovi tekstovi dobili zaslužene korice, mora da pronađe nekoga ko je zainteresovan da ih međ njih i smesti. Budući da njegova dela nisu profitabilna, jer ciljna grupa nije naročito velika i ne zahtevaju veliki tiraž, pred njim nije nimalo lak zadatak.

- Ja sam vrlo plodan pisac, ali mi svi traže da platim - žali nam se rođeni Koviljčanin, koji nas je po drugi put primio u svoj dom kako bismo pričali o pisanoj reči.

A njegova supruga Milanka, zvana Maca, dobacuje: „Bolje da si svirao i pevao, više bi zarađivao!” Međutim, čini se da se čika Boško ne kaje što nije otišao u „svirce” jer ipak više može da ispriča ovako, nego kroz pesme. Ali, kad već pričamo o tome, naš domaćin priprema i tri knjige o narodnim umotvorinama koje je prikupljao od malena, s tim što bi dve bile zbirke bećaraca.

- Iako sam skupio više od 10.000 bećaraca, planiram da objavim oko 1.000. Podelio bih ih u dve knjige. Jedna bi sadržala lirske, koji se uvek i svugde mogu pevati, a druga bi bila ona sa erotskim, bezobraznim bećarcima koji se pevaju uveče na veselim skupovima, kad decu oteramo na spavanje - priča nam kroz smeh deda Boško.

Spisak imena važnih ljudi

Zlatna knjiga ljubavi i prijateljstva „Staza”, reč koja ima dva akcenta na prvom slogu - kratkoulzazni (staza) koji označava stazu, put, putanju, i dugouzlazni (staaaza) koji predstavlja nadimak Boškove majke Stane (Staze). Naime, reč je o zbirci imena osoba s kojima je Brzić imao lepe odnose, koji su mu nešto značili i kojih se rado seća.

- Tu će biti i ime babice koja je pomagala mojoj majci da se porodi sa mnom - objašnjava naš sagovornik. Na spisku će biti i vaša imena (Šušnjević i Radlovački) i navešću vas kao saradnike. Samo da nađem nekoga ko će hteti ovo da objavi.

Priča o bećarcima nas vodi u vreme kada je naš sagovornik sa 14 godina hteo da upiše učiteljsku školu. Na prijemnom ispitu morao je da peva kako bi se proverilo da li ima sluha. Međutim, za tu priliku nije umeo da otpeva ništa pristojnije i prigodnije osim bećarca kog se u trenutku setio...

- „Svi bećari žene oterali, moja dama otišla je sama”, krenem ja da pevam, a nastavnica, koja je sedela za klavirom, počne da svira nešto drugo i ja počnem to da pevam - priseća se Boško Brzić.

Iako je prošao i sito i rešeto, naš domaćin za sebe tvrdi da ni u 86. godini nije dovoljno zreo.

- Lakše mi je da definišem svoju nezrelost, nego šta treba da uradim da bih sebe smatrao zrelim - pravda se naš sagovornik.

Jedna od knjiga u najavi tiče se datuma oslobođenja sela u Vojvodini zajedno sa zapadnim Sremom i Baranjom s kraja Drugog svetskog rata, ali deda Bošku nedostaju datumi za desetak sela, od ukupnih 620, što koči čitavu priču. Do tada, svi papiri čekaju svoje vreme, uredno poređani po fasciklama s nazivima, da se slučajno nešto ne zagubi.

L. Radlovački