Bogatstvo organskih proizvoda stiže s crnice kraj Temerina

Bračni par Zoltan i Tanja kupili su salaš koji se prostire na oko dva hektara, na kojem se već tri godine bave organskom poljoprivredom, iako se ideja o sadnji rodila još pre osam godina. Oni su u potrazi za zdravijim načinom života napustili grad i poželeli da uzgajaju voće i povrće bez uticaja hemije i u tome su uspeli.

"Kupili smo salaš, sertifikovali se i krenuli u proizvodnju pa najpre počeli da uzgajamo povrće jer ja hoću da sve što proizvodim bude što kvalitetnije i imam kontrolu nad tim", počinje priču domaćin salaša Zoltan Idei, i dodaje da su počeli da uzgajaju i voće, iako je njihov voćnjak još uvek u nastajanju.

Zoltan kaže da za sada imaju mini-voćnjak, a zasadili su oko stotinu različitih stabala.

"Imamo mušmule, kruške, jabuke i kesten, a planiramo da se više okrenemo ka voćarstvu jer je povrtarstvo veoma naporno", kaže Zoltan.

Osim toga, tu smo videli i mnogo paprika, različitih sorti, boja, oblika i ukusa. Uzgajaju i bundeve, tikve, patliyan, artičoke, bosiljak, nanu, crveni štir i drugo povrće. Iako smo laički pomislili da bašta izgleda pomalo neuredno, domaćin nam je objasnio da je svaka biljka koja u njihovoj bašti raste, namenski tu, jer sve one štite jedna drugu.

"To je biodiverzitet, a nama i jeste cilj da imamo što raznovrsnije proizvode, da se svi oni međusobno upotpunjuju i štite, pa smo tako, na primer, bosiljak namerno zasadili uz papriku, da je štiti od štetočina ", kazao je Idei, dodajući da su tako sadili zajedno kukuruz i pasulj ili boraniju i tikve odnosno bundeve. On je to zamislio kao permakulturu u budućnosti, odnosno da ima sve svoje, da sve bude samoodrživo i radi u njegovu korist.

Pošto je vojvođanska crnica veoma plodna, organska proizvodnja na tom salašu veoma dobro ide, a kvalitet voća i povrća je mnogo bolji, iako je ta porodica jedina u tom kraju koja se time bave. Kažu, posao nije nimalo lagan, mnogo je ulaganja i truda uloženo u svaki od proizvoda u njihovoj bašti, a nedovoljna briga nadležnih im dodatno otežava posao.

Kako nam je kazao Zoltan Idei, jedan od najvećih problema je to što ne mogu u Srbiji da nabave prirodna sredstva za održavanje organskog voća i povrća, a osim toga, novac koji im država daje za uzgoj nije dovoljan za njihova ulaganja.

"Sve više ljudi ovde je zainteresovano za organsku hranu, posebno zbog toga što mi na našoj tezgi imamo neobičnih stvari za prodaju, a dobro je što su ljudi, za razliku od prethodnih godina, makar zainteresovani da pitaju za naše proizvode", kazao je Idei, dodajući da u poslednje vreme malo hrane vraćaju kući jer se dosta proda.

Osim prodaje na pijaci, rade i kućne isporuke četrvrtkom i snabdevaju radnje u gradu. Ipak, kažu, to nije dovoljno da se pokriju troškove koje su imali zbog ulaganja. Dugoročni plan te porodice je da svoje organsko povrće i voće izvozi.

Prijateljska dobrodošlica

Osim što se bave poljoprivredom, bračni par Idei uzgaja na svom imanju i životinje, pa su tako našu ekipu prijateljski dočekale kuce i mace, guske, kokoške i ćurke, ovce i koze. Osim toga, njihovim imanjem trčkaraju  i zečevi, a uskoro će i morke i mangulice. Kako smo saznali, i njihovi „cimeri“ vole da jedu organsko povrće i voće, pa im tako često pričinjavaju veliku štetu u bašti. Posebno morke, koje preleću ogradu i kljucaju rod, i koze, koje su im rasturile pola voćnjaka. Dešava se, međutim, i da jedni druge napadaju, pa kako domaćin imanja kaže, trenutno od životinja imaju više štete nego koristi.

V. Bijelić

Foto: S. Šušnjević