Biramo najlepšu baštu: Vrt Marte Kiš Buterer priča jezikom prirode

U prednjem delu dvorišta dočekuje nas Marta sa dva psa, ali i prelep vrt koji je, kako je objasnila umetnica, krasilo samo stablo bora, bez ijedne druge naznake života. Tako je bilo kada se uselila, a sada se taj bor šepuri, jer se njegova krošnja izdiže iznad svih, kradući najlepši pogled na Novi Sad i Frušku goru. Malo po malo, Marta je ulagala ljubav i radost, te je vrt danas utočište različitim oblicima života, koji su uspostavili sopstveni ekosistem. 

Sve je sadila sama, od zimzelenog drveća do zeljastog bilja, te tako uz bor sada dvorište krasi pet čempresa. Oko jednog od njih rasplela se puzavica, obgrlivši ga i stisnuvši u večni ples. Marta je našla mesta da u svom vrtu ugosti i ptice tokom cele godine, napravivši im hranilište.

Mozaik na žardinjerama sama je stvarala radi ulepšavanja prostora, s obzirom na to da je umetnica, iz kojih raste razno cveće i zelenilo. Pored staze, odmah na ulasku u vrt, uređeni šareni plato ukomponovan ljubičasto belim cvećem dan i noć, puzavicom jarko žutih cvetova, naranyastim kadifama i koprivicom pretežno bordo listova. 

- Tu pored je bila velika rupa, i tokom godina sam napravila prvi mozaik sa fontanom ne bi li prostor bio lepši, a tako sam rešila i napukao beton – priča za “Dnevnik” Marta Kiš Buterer. – U dvorištu imam japansku trešnju, zatim grmljastu biljku koja cveta prelepim loptastim ljubičastim cvetovima, a inače je samonikla i rasprotire se svuda po dvorištu. Imam i ukrasnu travu, zatim adame koje sam sad iznela napolje i  zovu koja je sama nikla. Imala sam sovu koja je živela u Ateljeu, a kada je uginula, sahranila sam je u dvorištu, napravila totem noćne ptice, a na tom mestu je niklo drvo kom ne znam ime. Drvo ima čudne zvezdaste plodove, sa ljubičastim bobicama koje se skrivaju u unutrašnjosti. 

Postepeno je, kaže, i taj prostor oplemenila biljkama. Obilaskom bašte, zapala nam je za oko “pećina”, kako je nazvala naša domaćica hodnik pred ulaznim vratima kuće, ukrašena dečjim radovima. Uglavnom su to životinje poput bika ili slona, a na samom početku stoje savršeno utisnuta tri dlana, a jedan nosi znak ljubavi. Marta nas je provela u zadnji deo dvorišta, koji je od prednjeg odvojen ogradom, razdvajajući teritorije. 

- Prednji deo je za kuce, a u zadnjem uživa devet maca koje sada imam – rekla je naša sagovornica. – Svaka posađena biljka priča svoju priču, pa je tako kedar star koliko i moj boravak u ovoj kući, od 2008. godine. Kupila sam ga na jednoj od cvetnih pijaca koje se organizuju u gradu. Imala sam eksploziju gasa u zadnjem delu dvorišta i zahvaljujući prijateljima umetnicima, napravili smo prostor u kom sada radim sa decom kroz edukativne ekološke radionice. Zasadili smo bašticu, a usput sam naučila da krompir odlično uspeva u balama sena. Dobila sam na poklon od komšinice divnu biljku koja ima dugačke cvetove, a čertinarsko okruženje daje mu čempres. Trudim se da sve uskladim, pa je tako i božur našao svoje mesto, ali i ruže koje cvetaju u zadnjem delu i svaka je poklonjena uginuloj maci.  

Upoznali smo jednu od maca - Gardnerku, koja se lenjo ispružila u hladu čempresa. Aloja zasađena u saksiji ističe se na vrhu, postavljena na poseban staklak i posmatra sav taj život, ukršten među sobom. U vrtu se nalaze i jorgovan, irisi, kao i zdravac ljubičastih cvetova, tik uz ulaz. Pored je razlistano zelenilo koje izražava divlje note prirode, a oko bora u dnu, paprati bacaju svoje krupne perasto urezane svetlozelene listove. Dobila je na poklon koku i petla koji žive u simbiozi za ostalim životom. Primetili smo da umetnica Marta voli i kaktuse, jer smo i te bodljikave sukulente uočili u raznim oblicima i veličinama. 

- Uradili smo u dečjem eko kutku i vertikalno ozlenjavanje zida od cigle, ukrasivši ga saksijama koje sada nose zelenu salatu, peršun, cveklu i mirođiju – otkriva nam sadržaj Kiš Buterer. - Našla sam dve žute biljčice, za koje mi je jedna žena rekla da su penjačice i brzo rastu, pa ćemo tako dobiti zeleni krov. Ispod vertikalnog zelenog zida je bašta u kojoj gajimo krastavac, paradajz, luk, a imaćemo i krompira. Zasadili smo i suncokrete.

Prijateljica iz Švajcarske joj je donela livadskog cveća koje je posejala, a na poklon je dobila i palmu. Sada ti rasadi čekaju svoj red da se uklope u savršenstvo Martinog ekosistema. 

Akciju "Biramo najlepšu baštu" organizuju "Dnevnik", Novosadska televizija i kompanija "Color media communicatons".

I. Bakmaz