BI­RA­MO NAJ­LEP­ŠU BA­ŠTU Or­gan­ski vrt Janka Đenića u si­vi­lu be­to­na

To je ura­dio i Jan­ko Đe­nić, ko­ji je u si­vi­lu be­to­na u Uli­ci To­ne Hadžića ure­dio or­gan­sku ba­štu, na po­vr­ši­ni od sa­mo 6,5 kva­drat­nih me­ta­ra, te po­ka­zao da je s ma­lo ma­šte, mno­go zna­nja i tru­da i na skrom­nom pro­sto­ru mo­gu­će uz­ga­ja­ti vi­še od 25 raz­li­či­tih vr­sta bi­lja­ka.

Pre ne­ko­li­ko go­di­na Đe­nić je od­lu­čio da iz šu­ta na du­bi­ni od sa­mo de­set cen­ti­me­ta­ra for­mi­ra ba­šti­cu, gde, bez trun­ke he­mi­je, ga­ji po­vr­će, za­čin­sko bi­lje, ali i cve­će. Pa­ra­dajz, pa­pri­ka, kra­sta­vac, ren, dve vr­ste ti­kvi­ca, be­li i cr­ni luk, ru­zma­rin, bo­si­ljak, na­na, da­ni­noć, ne­ven, ka­ran­fil, be­go­ni­je, mu­ška­tle i nar­ci­si sa­mo su ne­ke od njih.

Sta­na­ri zgra­de su sa­gla­sni da im je ne­sva­ki­da­šnja ba­šti­ca, ko­ja bi bez Jan­ko­ve bri­ge za­ra­sla u ko­rov, ukras i od­mor za oči.

– Ba­šta je ma­la, ali le­pa, a ko­rist obo­stra­na, i mo­ja i svih sta­na­ra zgra­de – ob­ja­snio je naš sa­go­vor­nik, agro­nom ko­ji za se­be ka­že da je po obra­zo­va­nju se­ljak, i na­po­me­nuo da se u nje­go­vom vr­tu na­šlo me­sta i za dve pa­tu­lja­ste ja­bu­ke i bre­skvu. – Na­kon če­ti­ri de­ce­ni­je na nji­va­ma, ni­sam tek ta­ko mo­gao da se od­rek­nem po­ljo­pri­vre­de. Od­lu­čio sam da, kao svo­je­vr­sni eks­pe­ri­ment, pro­stor is­pred zgra­de pre­tvo­rim u po­vrt­njak. Po­lo­žaj ba­šti­ce je ta­kav da je deo da­na u sen­ci, ni­je na ja­kom sun­cu, a po­bri­nuo sam se i za na­vod­nja­va­nje.

Bi­o­ba­šta je po­mo­gla Jan­ku da is­pu­ni pen­zi­o­ner­ske da­ne i ra­di ono što za­i­sta vo­li. Osim što je ur­ba­na, ona je i or­gan­ska, jer Đe­nić kao in­sek­ti­cid ko­ri­sti ras­tvor pa­pri­ke, dok je her­bi­cid ce­đe­na ko­pri­va, a i iz­bor bi­lja­ka je ta­kav da jed­na dru­gu „ču­va­ju”.

Ve­li­ko in­te­re­so­va­nje kom­ši­ja pod­sta­klo je Jan­ka da po­sta­vi klu­pe gde se sa­da oku­plja­ju i mla­di i sta­ri, te „bi­stre po­li­ti­ku” uz ča­ši­cu raz­go­vo­ra i ubi­ra­ju plo­do­ve nje­go­vog ra­da. Naš sa­go­vor­nik is­ti­če da mu je iz­u­zet­no dra­go što se i de­ca in­te­re­su­ju za nje­gov ma­li ur­ba­ni vrt, a na na­še pi­ta­nje ko mu po­ma­že oko ba­šte, od­go­vo­ra: „Su­pru­ga. Ja ga­jim bilj­ke, a ona ga­ji me­ne”.

J. Vu­ka­ši­no­vić