БИ­РА­МО НАЈ­ЛЕП­ШУ БА­ШТУ Ор­ган­ски врт Јанка Ђенића у си­ви­лу бе­то­на

То је ура­дио и Јан­ко Ђе­нић, ко­ји је у си­ви­лу бе­то­на у Ули­ци То­не Хаџића уре­дио ор­ган­ску ба­шту, на по­вр­ши­ни од са­мо 6,5 ква­драт­них ме­та­ра, те по­ка­зао да је с ма­ло ма­ште, мно­го зна­ња и тру­да и на скром­ном про­сто­ру мо­гу­ће уз­га­ја­ти ви­ше од 25 раз­ли­чи­тих вр­ста би­ља­ка.

Пре не­ко­ли­ко го­ди­на Ђе­нић је од­лу­чио да из шу­та на ду­би­ни од са­мо де­сет цен­ти­ме­та­ра фор­ми­ра ба­шти­цу, где, без трун­ке хе­ми­је, га­ји по­вр­ће, за­чин­ско би­ље, али и цве­ће. Па­ра­дајз, па­при­ка, кра­ста­вац, рен, две вр­сте ти­кви­ца, бе­ли и цр­ни лук, ру­зма­рин, бо­си­љак, на­на, да­ни­ноћ, не­вен, ка­ран­фил, бе­го­ни­је, му­шка­тле и нар­ци­си са­мо су не­ке од њих.

Ста­на­ри згра­де су са­гла­сни да им је не­сва­ки­да­шња ба­шти­ца, ко­ја би без Јан­ко­ве бри­ге за­ра­сла у ко­ров, украс и од­мор за очи.

– Ба­шта је ма­ла, али ле­па, а ко­рист обо­стра­на, и мо­ја и свих ста­на­ра згра­де – об­ја­снио је наш са­го­вор­ник, агро­ном ко­ји за се­бе ка­же да је по обра­зо­ва­њу се­љак, и на­по­ме­нуо да се у ње­го­вом вр­ту на­шло ме­ста и за две па­ту­ља­сте ја­бу­ке и бре­скву. – На­кон че­ти­ри де­це­ни­је на њи­ва­ма, ни­сам тек та­ко мо­гао да се од­рек­нем по­љо­при­вре­де. Од­лу­чио сам да, као сво­је­вр­сни екс­пе­ри­мент, про­стор ис­пред згра­де пре­тво­рим у по­врт­њак. По­ло­жај ба­шти­це је та­кав да је део да­на у сен­ци, ни­је на ја­ком сун­цу, а по­бри­нуо сам се и за на­вод­ња­ва­ње.

Би­о­ба­шта је по­мо­гла Јан­ку да ис­пу­ни пен­зи­о­нер­ске да­не и ра­ди оно што за­и­ста во­ли. Осим што је ур­ба­на, она је и ор­ган­ска, јер Ђе­нић као ин­сек­ти­цид ко­ри­сти рас­твор па­при­ке, док је хер­би­цид це­ђе­на ко­при­ва, а и из­бор би­ља­ка је та­кав да јед­на дру­гу „чу­ва­ју”.

Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње ком­ши­ја под­ста­кло је Јан­ка да по­ста­ви клу­пе где се са­да оку­пља­ју и мла­ди и ста­ри, те „би­стре по­ли­ти­ку” уз ча­ши­цу раз­го­во­ра и уби­ра­ју пло­до­ве ње­го­вог ра­да. Наш са­го­вор­ник ис­ти­че да му је из­у­зет­но дра­го што се и де­ца ин­те­ре­су­ју за ње­гов ма­ли ур­ба­ни врт, а на на­ше пи­та­ње ко му по­ма­же око ба­ште, од­го­во­ра: „Су­пру­га. Ја га­јим биљ­ке, а она га­ји ме­не”.

Ј. Ву­ка­ши­но­вић