BEZ REŠENJA ZA NOVOSADSKI SKADAR NA BOJANI Poštanska štedionica ostaje zatvorena, EVO ZAŠTO
Po svemu sudeći i nakon 30 godina od početka gradnje sudbina zgrade Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu ostaje neizvesna.
Naime, i dalje je neopznato kada će novosadski „Skadar na Bojani“ konačno biti stavljen u funkciju, a jedan od razloga su i nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
To je potvrdio i direktor Pošte Srbije Zoran Đorđević.
- Još u toku gradnje, objekat je izašao iz gabarita, koji su tada dati investitoru i situacija oko te zgrade je vrlo kompleksna - rekao je Đorđević. - Vlasnici objekta su “Pošta”, “Poštanska štedionica” i svojevremeno kompanija Ateks, koja je u međuvremenu otišla u stečaj. Tu firmu kupili su Italijani, i stupili smo s njima u kontakt s njima. Završetak objekta i njegovo stavljanje u funciju koče nerešeni imovinsko-pravni odnosi, a, osim toga, parcela na kojoj se nalazi nije bila definisana, zatim je tu postojao je jedan strujomer s divljim priključcima, veliki dugovi. Rešavali smo to i zahvalan sam gradonačelniku koji je rekao da će se on lično angažovati.
Zoran Đorđević ističe da je važno da objekat bude stavljen u funkciju, te da najviše štete imaju upravo građani. On je objasnio i da je planirano da, kada imovinsko-pravmni odnosi budu rešeni, sva administracija bude prebačena u objekat na Pozoruišnom trgu, a da zgrada Glavne pošte bude prodata ili izdata.
- Takva lokacija zaslužuje da bude korisna i u funkciji, a najviše turista, Grada i građana - naveo je direktor „Pošte“. - Treba nam pomoć svih u Novom Sadu, imamo novac i spremljen projekat. Najgore za sve nas je da to propada.
Podsećanja radi, Grad je zemljište na Pozorišnom trgu dao Pošti na korišćenje pre tri decenije, a ugovor o izgradnji objekta koji bi koristili Pošta, Poštanska štedionica i tadašnji “Invest doma” potpisan je krajem osamdesetih godina prošlog veka, dok su radovi počeli 1992. godine. Par godina kasnije, gradnja prestaje jer suinvestitori nisu imali dovoljno novca, a komplikovani imovinsko-pravni odnosi do danas nisu rešeni.
J. Vukašinović