Besplatna radionica heklanja u „CK 13"
Možda upravo svetska pomama koju su pokrenuli Japanci, našavši način da osavremene drevnu tehniku, dovodi Novosađanke u Omladinski centar CK-13 ( Vojvode Bojovića 13), gde Ivana Mitrović svakog utorka od 18 do 20 sati besplatno drži radionicu „Heklica”.
Uz prijatnu muziku i dobro društvo lako se prelazi sedam lekcija, nakon kojih su polaznice spremne da se upuste u autentičnije zadatke.
„U poslednje vreme je heklanje igračaka s likom raznih crtanih junaka veoma popularno. Jedna od meni najfascinantnijih stvari jeste da u gradu Saporo postoji isheklano čitavo igralište za decu, a osim tog čudesnog projekta umetnice Tošiko Horijuči Makadam u parku Hakone, postoji još jedno u obliku aligatora u Sao Paulu", kaže Ivana Mitrović.
Ovog puta na radionici smo zatekli desetak zaljubljenica u ručni rad, među kojima su bile studentkinje-drugarice, buduća baka pa i jedna gošća iz Nemačke.
„Ovamo žene obično dođu iz praktičnih razloga, želeći da naprave nešto drugima za poklon ili sebi, bio to šal, kapa, rukavice, bluza, čarape. U ovoj grupi su početnice pa su priče nešto formalnije, ali i to brzo prođe. Za tri časa, kad se savlada osnovno, možemo se opustiti i stvarati šta želimo. Učim ih kako da čitaju mustre i zapišu ono što su same osmislile, a onda i podele to s drugima", dodaje ona.
Niski stubić, bakin kvadrat, lančić, petlja i štapić jesu neki od standardnih izraza koje bi trebalo da usvoje da bi mogle razumeti šeme, koje su, srećom, univerzalne pa heklači svih zemalja, bez obzira na jezik kojim govore, mogu lako da komuniciraju. Posebno zadovoljstvo polaznice kursa osećaju kad na kraju svakog časa dobiju gotov proizvod. Inspiraciju nalaze uglavnom na internetu, a literaturu nabavljaju od ljudi koji čuvaju stare časopise nasleđene od svojih baka.
Naša sagovornica kaže da je veoma zabavno kopati po starim šemama, gde se svašta može naći pa i raskošne venčanice, a motivi cvetova i dan-danas mogu biti zanimljivi ukoliko se osavremene i iskoriste za bluzu, ukras za jelku, nakit... Maštu može razigrati i netipičan materijal koji izaberemo za svoju kreaciju.
„Moj partner je svojevremeno radio u video-klubu pa je, kad se lokal zatvorio, nasledio sve te kasete. Od tih traka pravim svašta, uglavnom apstraktne oblike koji služe kao dekoracija. Osim standardnog konca i vunice, koriste se razni materijali, od najlonskih kesa, koje su vrlo dostupne i od njih se lako pravi nit, do starih pamučnih majica ili farmerica. Mnogi heklanje i njemu srodno štrikanje primenjuju kao vid psihoterapije i samopomoći jer smiruje, ali se čovek lako 'navuče'", kaže smejući se Ivana Mitrović.
Ukoliko se tome zaista posvetimo, može biti i unosan biznis.
„Znam da su u 16. veku postojali putujući štrikači, uglavnom muškarci, koji su oko pojasa nosili dasku s dve šipke na koje su nabijali klupčad, te obilazeći trgove i pijace izrađivali i prodavali čarape", tvrdi ona, dok mi dodajemo da se prva mustra pojavila u jednom holandskom časopisu iz 19. veka, te da je upravo u to vreme ta veština doživela pravi bum u Evropi jer je bila jeftina zamena za skupocenu čipku.
Ukoliko vas je iole zainteresovala ova priča, svratite u CK-13. Materijal je obezbeđen, jedino je poželjno doneti svoje igle za heklanje.
S. Milačić