Berbu grožđa staviti na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa
„Karlovačka berba grožđa”, običaj karakterističan za Sremske Karlovce, saznaje „Dnevnik”, mogao bi se naći na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Centar za kulturu, edukaciju i medije „Akademac” iz Sremskih Karlovaca pokrenuo je proceduru nominacije i, kako kaže vođa tima za nominaciju iz tog centra Branislav Sančanin, realno bi bilo očekivati da, ukoliko Ministarstvo kulture i informisanja i Etnološki muzej u Beogradu daju „zeleno svetlo” za taj predlog, „Karlovačka berba grožđa” bude upisana u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa za godinu.
– U Sremskim Karlovcima postoji čitav niz materijalnih kulturnih dobara s različitim stepenom zaštite, a nijedan element nematerijalnog nasleđa nije zaštićen – kaže Sančanin. – Nominacija ima ambiciju da naglasi vrednost autentičnog i neponovljivog nematerijalnog nasleđa oličenog u „Karlovačkoj berbi grožđa” i da stvori konkurentnu ponudu sve brojnijim posetiocima iz naše zemlje i inostranstva, kojima svakako nije dovoljno da vide samo materijalnu baštinu. Od trenutka kada se posetioci upoznaju s načinom i vremenom nastanka „Karlovačke berbe grožđa”, pratećim vrednostima i ostalim događajima, stvorićemo platformu da ljudi i dožive tu baštinu. Prilikom interpretacije koristile bi se različite tehnike da bi se kulturnoj baštini „udahnuo” život, a centralno mesto bi zauzela animljacija.
Sanačanin ističe da je značaj nominacije i u tome što će se na osnovu UNESKO-ove Konvencije o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, naučne i stručne literature i dobre prakse u našoj zemlji i inostranstvu, inicirati zaključci koji bi mogli doprineti dopunama zakonske regulative kod nas da bi se, prevashodno kroz Zakon o kulturnim dobrima, u punom kapacitetu prepoznalo nematerijalno kulturno nasleđe.
– Neophodno je ukazati na to da su identifikacija, dokumentacija, istraživanje, zaštita, promocija, vrednovanje, prenošenje i revitalizacija imperativi koji će osigurati održivost nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali i omogućiti da godišnje jedan element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije bude nominovan na UNESKO-ovu reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine – napominje Sančanin. – Dugoročno gledano, nominacija bi trebalo da u narednim godinama služi i kao platforma za osmišljavanje zajedničke javne kampanje radi senzibilizacije najšire javnosti o trendovima i problemima očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i za podsticanje javnosti da se aktivno uključi u predlaganje elemenata za upis na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Strateški cilj projekta je nominovanje „Karlovačke berbe grožđa” i za UNESKO-ovu listu.
Kako kaže naš sagovornik, planirane istraživačke aktivnosti su u toku. Osim istraživanja, obrade i čuvanja celokupne dokumentacije u papirnom i elektronskom, audio i video obliku, cilj je vrednovanje i prenošenje nematerijalnog kulturnog nasleđa narednim generacijama. Proglašenja berbe za namaterijalno kulturno nasleđe, smatra on, trebalo bi da, u prvom redu, bude stavljeno u funkciju razvoja turizma.
Zorica Milosavljević