Бербу грожђа ставити на листу нематеријалног културног наслеђа
„Карловачка берба грожђа”, обичај карактеристичан за Сремске Карловце, сазнаје „Дневник”, могао би се наћи на листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.
Центар за културу, едукацију и медије „Академац” из Сремских Карловаца покренуо је процедуру номинације и, како каже вођа тима за номинацију из тог центра Бранислав Санчанин, реално би било очекивати да, уколико Министарство културе и информисања и Етнолошки музеј у Београду дају „зелено светло” за тај предлог, „Карловачка берба грожђа” буде уписана у регистар нематеријалног културног наслеђа за годину.
– У Сремским Карловцима постоји читав низ материјалних културних добара с различитим степеном заштите, а ниједан елемент нематеријалног наслеђа није заштићен – каже Санчанин. – Номинација има амбицију да нагласи вредност аутентичног и непоновљивог нематеријалног наслеђа оличеног у „Карловачкој берби грожђа” и да створи конкурентну понуду све бројнијим посетиоцима из наше земље и иностранства, којима свакако није довољно да виде само материјалну баштину. Од тренутка када се посетиоци упознају с начином и временом настанка „Карловачке бербе грожђа”, пратећим вредностима и осталим догађајима, створићемо платформу да људи и доживе ту баштину. Приликом интерпретације користиле би се различите технике да би се културној баштини „удахнуо” живот, а централно место би заузела анимљација.
Саначанин истиче да је значај номинације и у томе што ће се на основу УНЕСКО-ове Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа, научне и стручне литературе и добре праксе у нашој земљи и иностранству, иницирати закључци који би могли допринети допунама законске регулативе код нас да би се, превасходно кроз Закон о културним добрима, у пуном капацитету препознало нематеријално културно наслеђе.
– Неопходно је указати на то да су идентификација, документација, истраживање, заштита, промоција, вредновање, преношење и ревитализација императиви који ће осигурати одрживост нематеријалног културног наслеђа, али и омогућити да годишње један елемент нематеријалног културног наслеђа Србије буде номинован на УНЕСКО-ову репрезентативну листу нематеријалне културне баштине – напомиње Санчанин. – Дугорочно гледано, номинација би требало да у наредним годинама служи и као платформа за осмишљавање заједничке јавне кампање ради сензибилизације најшире јавности о трендовима и проблемима очувања нематеријалног културног наслеђа, као и за подстицање јавности да се активно укључи у предлагање елемената за упис на националну листу нематеријалног културног наслеђа. Стратешки циљ пројекта је номиновање „Карловачке бербе грожђа” и за УНЕСКО-ову листу.
Како каже наш саговорник, планиране истраживачке активности су у току. Осим истраживања, обраде и чувања целокупне документације у папирном и електронском, аудио и видео облику, циљ је вредновање и преношење нематеријалног културног наслеђа наредним генерацијама. Проглашења бербе за наматеријално културно наслеђе, сматра он, требало би да, у првом реду, буде стављено у функцију развоја туризма.
Зорица Милосављевић