Begečki penzioneri druže se uz domine, karte, šah

U Begeču postoji Klub penzionera Gerontološkog centra „Novi Sad” i Udruženje penzionera mesne organizacije penzionera „Begeč”, smešteni su pod istim, novim krovom u Ulici Đure Jakšića bb. Iako ukupno imaju 140 članova, predsednik Branko Ranitović, predstavnik i Kluba i Udruženja, nije naročito zadovoljan odzivom svojih suseljana.

– Jednostavno, ljudi su zauzeti poslom – kaže deda Branko, navodeći da u Begeču nikad nije dosta radnika zbog šargarepe kojom se bave u tom mestu. – Znamo da se svi oslanjaju na penzionere i naše penzije, pa su ljudi prezauzeti svojim poslom, ali ipak bi trebalo da mogu da odvoje toliko vremena da dođu ovde. Mislim da klubovi treba da postoje baš zbog nas koji smo u penziji i stari smo, prepušteni sami sebi, zato treba da se sastajemo i družimo. Dok smo radili, naučili smo da budemo u društvu. Tako nam prođe vreme i ne budemo zatvoreni u kući.

Kako naš sagovornik ocenjuje, stanje penzionera se razlikuje od mesta do mesta. U Novom Sadu su, smatra on, stariji ljudi zatvoreni u četiri zida, odnosno u svojim stanovima, te jedva čekaju da izađu i prošetaju, da se druže.

– Kad ovde pravim igranku jednom mesečno, dođe dosta njih iz Novog Sada, a naše meštane moram da molim da dođu – objašnjava naš domaćin. – Kod nas je kafa 15 dinara, sok je deset... Imamo televizor, štampa nam stiže svakog dana. Šta ih sprečava da dođu? Mogu da igraju šah, domine, karte, bilo šta.

Deda Ranko i deda Paja dolaze bar triput nedeljno u Dom penzionera. Tokom naše nedavne posete zatekli smo ih kako igraju domine.

– Ovde nam je veoma lepo, ako je to dovoljno rečeno – kaže kroz osmeh Ranko, dodajući da ne igra u kravu, pa da ni nema ljutnje ako izgubi koju partiju. – Trebalo bi češće da igram šah jer me memorija pomalo izdaje pa da doteram stvari na svoje mesto. Inače, ovde sam češće zimi, jer sam leti na raspolaganju svojoj domaćici. Sve ređe dolazim na igranke jer ne mogu da igram pa šta da tražim na veselju ako ću da sedim? Eh, noge su mi mlađe neg’ što treba, mislim, u kontrasmislu... Zato nam Paja igra ko Pera Detlić!

A Paja, verovatno svestan svog talenta, ne buni se mnogo, a budući da mu je žena blagajnica u Klubu, on po dužnosti mora s njom da dolazi na igranke. U slobodno vreme radi u svojoj bašti, a i honorarno sa strane „raducka” ne bi li zaradio još koji dinar.       

Klub penzionera Gerontološkog centra „Novi Sad” u Begeču ima razne sekcije, među kojima su najposećenije likovna i radionice ručnih radova. Sportska okupljanja slabije idu, ali zato imaju dobru saradnju s lokalnom Osnovnom školom „Veljko Petrović” gde odlaze i drže časove heklanja i štrikanja.

L. Radlovački