Badem procvetao usred zime (foto)

I dok se najavljuje sneg ovih dana, drvo badema u delu Petrovaradina počelo je prvo da pupi a potom i da cveta.

Ovaj badem obično cveta u proleće, a ove godine evo u januaru mesecu. Toplo vreme „prevarilo” je biljku da krene u proces cvetanja ali od ploda ove godine neće biti ništa, barem od ove vrste. 

Nagle klimatske promene i toplo vreme u zimskim mesecima očiledno su prevarili prirodu.

Osim badema, kako su građani javili u mnogim delovima Srbije, prvi vesnici proleća – visibabe takođe su počeli da cvetaju, ali mnoge druge vrste cveća.

Uprkos tome što je reč o vrlo ranoj sorti, nikada do sada ta voćka nije procvetala tako rano.

Nauka o bademu

Inače, nauka kaže da je drvo badema listopadno i raste do 8 m visine, a u dobrim uslovima može da naraste i do 12 m. Podseća često na drvo breskve. Rasteći u visinu stvara široku krošnju u obliku piramide. Stablo je prečnika do 30 cm, kora mu je u mladsti veoma glatka i sivo zelene boje, a kasnije postaje svetlo siva i ljuskava. Koren mu je dobro razvijen. Listovi su na drvetu smešteni naizmenično i nalaze se na peteljkama dugim od 2 do 3 cm. Cvetovi badema imaju pet latica, bele ili svetlo roze boje, i formirani samostalno ili u parovima, a zanimljivo je da se pojavljuju pre listova tokom ranog proleća.

Plod badema je veličine od 3 cm do 6 cm, ima zelenu opnu koja se raspukne kad dođe do zrenja, a nalazi se na kratkoj dršci. Boja koštice badema i jezgra koja se nalazi unutra uglavnom varira i to zavisno od sorte, kao i od uslova u kojima je rasla. Životni vek badema traje i do 130 godina.

Vrste badema

Postoje dve osnovne vrste badema, tj. grupe sorti, a to su slatki badem (Prunus amygdalis dulcis) i gorki badem (Prunus amygdalis amara). Slatki badem je vrsta koja se jedina koristi u ishrani, dok je gorki nejestiv i od njega se pravi bademovo ulje.

M. K.