Arhiv grada: Uz kafanu u centru i parno kupatilo
NOVI SAD: Za blagotvorno dejsto parnih kupatila zna se još od davnina, ali, nažalost, nema podataka o tome kada su otvarena prva javna kupatila u Novom Sadu, mada se smatra da su ih na ove prostore doneli Turci.
Zabeleženo je da je oko 1800. godine izvesni Kiš, za koga se navodi da je bio plemić, osnovao kupatilo u Petrovaradinu, koristeći vodu iz izvora u podnožju Petrovaradinske tvrđave. Prema zapisima, postojao je veliki kazan, u kojem se grejala voda s mirišljavim i lekovitim biljem, te da su ga posećivali oficiri iz petrovaradinskog garnizona, a kočijama su dolazili i bogati i ugledni Novosađani sa svojim gospođama. Austrijski vojni činovnik Franc Šams pominje to kupatilo, ali ne navodi do kada je radilo, već samo naglašava „da je šteta što je posle Kiša došlo u loše ruke“.
Prema rečima direktora Istorijskog arhiva grada Petra Đurđeva, u Novom Sadu u 19. veku je bilo nekoliko manjih javnih kupatila.
- Poznato je da je melenački paroh, pisac i osnivač mnogih kulturnih i opštekorisnih društava Pavle Bibić, plemić od Jenopolja, kupio kuću na glavnom trgu, gde se nalazila kafana i restoran, kasnije hotel „Zeleni venac“ (potom hotel „Sloboda“, Dom JNA, a danas Vojvođanska banka) i da je taj preduzimljivi Banaćanin sa sinovima Nikolom i Mitom, uredio, pored soba, i parno kupatilo u kafani „Bela lađa“, koji se smatrao za depandans hotela „Zeleni venac“– pojašnjava Đurđev. - Kupatilo je služilo gostima hotela, ali su i mnogi Novosađani tamo odlazili bar jednom sedmično, uglavnom subotom, pošto je nekada bilo uobičajno takozvano higijensko kupanje, kako bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti. Filozof i pisac Vasa Stajić zabeležio je da je prvo parno kupatilo u gradu bilo u Bibićevoj „Beloj lađi“. Godišnji zakup ugostiteljskog kompleksa 1850. godine iznosio je 3.000 forinti, a imao je kafanu, restoran, 22 sobe za putnike, četiri štale za 80 konja i sedam šupa. U parnom kupatilu bilo je muško i žensko odeljenje, deset kada, četiri sobe za odmaranje i bašta.
Zanimljiv je podatak, ističe Đurđev, da je Magistrat 1878. godine ustanovio da na teritoriji grada ima 12 parnih kazana, da je potrebno da se uradi inspekcija i da je pronađen „propust“ u Bibićevom kupatilu.
- Pregled su obavili mernik Mladen Jovanović, gradski kapetan Radoslav Manojlović i predstavnik Magistrata Mita Savić - kaže Đurđev. - U izveštaju su naveli da se u Bibićevom parnom kupatilu, u Ulici Gvozdenog čoveka (danas Njegoševa), nalazi neispravan kazan. Predložili su da se "radnja u parnoj iliyi obustavi dotle dok vlasnici ne dokažu pismeno da imaju ispitanog mašinistu koji kazan nadgleda i pazi na njega".
Pošto Novi Sad leži na termalnim vodama, veleposednik Lazar Dunđerski je 1881. godine ponudio Magistratu Novog Sada da podigne zgradu pored hotela „Elizabeta“, u kojoj je nameravao da izgradi parno kupatilo. U izveštaju Novosadske trgovačke omladine za 1907. godine zabeleženo je da je postojalo i Dunđerskovo kupatilo, verovatno u dvorištu hotela „Elizabeta“ (danas „Vojvodina“).
S. Kovač