Alergije - neizlečiva bolest i teška prevencija

poslednjih nekoliko decenija – kaže načelnica Centra za alergologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine dr Sanja Hromiš, dodajući da se osobe koje imaju problem s bilo kojom vrstom alergena, nikad od toga ne mogu izlečiti. – Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, danas u svetu ima više od milijarda obolelih, a strahuje se da bi ih do 2050. godine moglo biti više od četiri milijarde. Globalno posmatrano, najznačajnije su respiratorne alergije, od kojih pati trećina ukupne populacije. One se mogu javiti u svim životnim dobima, mada su najčešće u periodu odrastanja i adolescencije i vrlo često su udružene.

Letnji period, kada je reč o alergijama, karakterističan je po polenima korovskih biljaka, od kojih je najznačajnija ambrozija jer uzrokuje tegobe kod više od 50 odsto obolelih. To traje do početka oktobra, kada pacijenti ulaze u mirnu fazu bolesti. Sezona pak počinje koliko u februaru, pojavom polena jove, leske i čempresa, dok su u proleće dominantni breza, platan i hrast, ali i razne trave. Postoje, svkako, i celogodišnji alergeni, kao što su grinje, životinjska dlaka i neke vrste gljivica koje izazivaju alergijske reakcije, ne birajući ni vreme ni mesto. Alergije izazivaju proteini koji se nalaze u biljkama, životinjama, namirnicama i lekovima, a manifestacije bolesti se mogu javiti na različitim organima. Simptomi alergija nalikuju simptomima prehlade, zbog čega se godinama pogrešno leče, a većina Novosađana pohita kod svog izabranog lekara.

– Najčešće se pacijenti žale na kijanje, zapušenost i svrab nosa, grebanje ili bolove u grlu, kao i crvenilo, suzenje i svrab očnih kapaka – navodi simptome dr Hromiš. – Lekare i pacijente obično zbunjuje prisustvo opštih simptoma kao što su slabost, malaksalost, dekoncentracija, glavobolja i bezvoljnost, koji dovode do ozbiljnog narušavanja kvaliteta života i pada radne sposobnosti. Ukoliko se jave simptomi u vidu stezanja u grudima, kašlja, nedostatka vazduha i gušenja, treba misliti na astmu. Pacijenti često ignorišu te simptome sve dok ne uznapreduju do teških pogoršanja, koja u najdrastičnijim slučajevima mogu biti i životno ugrožavajuća.

Međutim, postoje tri nivoa prevencije, za koje dr Hromiš naglašava da su veoma teške, a to su: pokušaj sprečavanja razvoja bolesti tokom trudnoće, dojenja novorođenčadi i kasnije uvođenjem prehrane i namirnica, drugi je kontrolisano izlaganje alergenima i poslednji nivo prevencije, koji se sprovodi kada je već bolest ispoljena, podrazumeva pronalaženje uzročnika, edukaciju pacijenta, primenu odgovarajuće medikamentozne terapije i slično. A kada je reč o terapijskom lečenju, koriste se dve osnovne mere: izbegavanje alergena i lekovi.

– Strahovi od primene lekova su često neopravdani, naročito ako se terapija primenjuje u skladu s preporukom lekara – naglašava naša sagovornica. – Danas se preferira primena lokalne terapije na sluznicu zahvaćenog organa jer se na taj način obezbeđuje veća doza leka uz minimalnu pojavu opštih neželjenih reakcija.

Najefikasniji lekovi su kortikosteroidi, početak dejstva je brz, a neželjene reakcije su veoma retke. Primena antihistaminika u obliku tableta, koje farmaceuti vrlo često preporučuju, opravdana je u slučaju postojanja promena na koži ili ukoliko se lokalnom terapijom ne postižu zadovoljavajući rezultati. Kod dece se lečenje prekida nakon uspostavljanja „kontrole bolesti”, koja podrazumeva odsustvo simptoma i rizika za nastanak pogoršanja, dok se kod odraslih lečenje sprovodi u dužem periodu i znatno ređe se prekida.

U slučaju da pacijent boluje od astme, lečenje se sprovodi primenom kortikosteroida u vidu samostalne terapije ili u kombinaciji s bronhodilatatorima. Lekovi se primenjuju preko takozvanih inhalatora koji se razlikuju po izgledu i tehnici inhalacije, a prilagođavaju se svakom pacijentu ponaosob, zavisno od težine bolesti, starosti, simptoma i drugog. Vakcine su još jedan način kojim se može boriti protiv alergija. One podrazumevaju svakodnevnu primenu malih doza alergena da bi se imunološki sistem navikao na njihovo prisustvo, odnosno da bi se razvila imunološka tolerancija. To je, zapravo, jedini uzročni način lečenja, dok su sve ostale terapije – „terapije posledica”, kako je objasnila dr Hromiš. Zbog toga se, dodaje ona, ta vrsta lečenja sve više potencira u svetu, prvenstveno kod respiratornih alergija, a novina je njihova primena i kod alergija na hranu. Kod teških alergijskih manifestacija ujeda pčela i osa, to je jedini ispravan način lečenja.

L. Radlovački

Dom zdravlja „Novi Sad” nema alergologe

Uprkos sve većem broju pacijenata obolelih od alergije, Dom zdravlja „Novi Sad” nema alergologa koji bi bio svakodnevno na raspolaganju obolelima. Kako su nam tamo rekli, u skladu s pravilnicima koji regulišu vrstu i broj zaposlenih zdravstvenh radnika, a po propisima koje nalažu Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Institut za javno zdravlje Srbije, nijedna od tih nosećih institucija zdravstvenog sistema nije predvidela postojanje alergologa u domovima zdravlja.

Institut u Kamenici upotpunjen Centrom za alergologiju

– Zbog značaja alergijskih bolesti, skoro je u Institutu za plućne bolesti oformljen Centar za alergologiju koji bi trebalo da započne rad do kraja godine, a koji će, osim respiratornih alergija i astme, obuhvatiti i druge alergijske bolesti, kao što su alergije na nesteroidne antiinflamatorne lekove, hranu kod odraslih, kao i alergije na pčele i ose – kaže dr Hromiš, načelnica tog centra.