Алергије - неизлечива болест и тешка превенција

последњих неколико деценија – каже начелница Центра за алергологију Института за плућне болести Војводине др Сања Хромиш, додајући да се особе које имају проблем с било којом врстом алергена, никад од тога не могу излечити. – По процени Светске здравствене организације, данас у свету има више од милијарда оболелих, а страхује се да би их до 2050. године могло бити више од четири милијарде. Глобално посматрано, најзначајније су респираторне алергије, од којих пати трећина укупне популације. Оне се могу јавити у свим животним добима, мада су најчешће у периоду одрастања и адолесценције и врло често су удружене.

Летњи период, када је реч о алергијама, карактеристичан је по поленима коровских биљака, од којих је најзначајнија амброзија јер узрокује тегобе код више од 50 одсто оболелих. То траје до почетка октобра, када пацијенти улазе у мирну фазу болести. Сезона пак почиње колико у фебруару, појавом полена јове, леске и чемпреса, док су у пролеће доминантни бреза, платан и храст, али и разне траве. Постоје, свкако, и целогодишњи алергени, као што су гриње, животињска длака и неке врсте гљивица које изазивају алергијске реакције, не бирајући ни време ни место. Алергије изазивају протеини који се налазе у биљкама, животињама, намирницама и лековима, а манифестације болести се могу јавити на различитим органима. Симптоми алергија наликују симптомима прехладе, због чега се годинама погрешно лече, а већина Новосађана похита код свог изабраног лекара.

– Најчешће се пацијенти жале на кијање, запушеност и свраб носа, гребање или болове у грлу, као и црвенило, сузење и свраб очних капака – наводи симптоме др Хромиш. – Лекаре и пацијенте обично збуњује присуство општих симптома као што су слабост, малаксалост, деконцентрација, главобоља и безвољност, који доводе до озбиљног нарушавања квалитета живота и пада радне способности. Уколико се јаве симптоми у виду стезања у грудима, кашља, недостатка ваздуха и гушења, треба мислити на астму. Пацијенти често игноришу те симптоме све док не узнапредују до тешких погоршања, која у најдрастичнијим случајевима могу бити и животно угрожавајућа.

Међутим, постоје три нивоа превенције, за које др Хромиш наглашава да су веома тешке, а то су: покушај спречавања развоја болести током трудноће, дојења новорођенчади и касније увођењем прехране и намирница, други је контролисано излагање алергенима и последњи ниво превенције, који се спроводи када је већ болест испољена, подразумева проналажење узрочника, едукацију пацијента, примену одговарајуће медикаментозне терапије и слично. А када је реч о терапијском лечењу, користе се две основне мере: избегавање алергена и лекови.

– Страхови од примене лекова су често неоправдани, нарочито ако се терапија примењује у складу с препоруком лекара – наглашава наша саговорница. – Данас се преферира примена локалне терапије на слузницу захваћеног органа јер се на тај начин обезбеђује већа доза лека уз минималну појаву општих нежељених реакција.

Најефикаснији лекови су кортикостероиди, почетак дејства је брз, а нежељене реакције су веома ретке. Примена антихистаминика у облику таблета, које фармацеути врло често препоручују, оправдана је у случају постојања промена на кожи или уколико се локалном терапијом не постижу задовољавајући резултати. Код деце се лечење прекида након успостављања „контроле болести”, која подразумева одсуство симптома и ризика за настанак погоршања, док се код одраслих лечење спроводи у дужем периоду и знатно ређе се прекида.

У случају да пацијент болује од астме, лечење се спроводи применом кортикостероида у виду самосталне терапије или у комбинацији с бронходилататорима. Лекови се примењују преко такозваних инхалатора који се разликују по изгледу и техници инхалације, а прилагођавају се сваком пацијенту понаособ, зависно од тежине болести, старости, симптома и другог. Вакцине су још један начин којим се може борити против алергија. Оне подразумевају свакодневну примену малих доза алергена да би се имунолошки систем навикао на њихово присуство, односно да би се развила имунолошка толеранција. То је, заправо, једини узрочни начин лечења, док су све остале терапије – „терапије последица”, како је објаснила др Хромиш. Због тога се, додаје она, та врста лечења све више потенцира у свету, првенствено код респираторних алергија, а новина је њихова примена и код алергија на храну. Код тешких алергијских манифестација уједа пчела и оса, то је једини исправан начин лечења.

Л. Радловачки

Дом здравља „Нови Сад” нема алергологе

Упркос све већем броју пацијената оболелих од алергије, Дом здравља „Нови Сад” нема алерголога који би био свакодневно на располагању оболелима. Како су нам тамо рекли, у складу с правилницима који регулишу врсту и број запослених здравственх радника, а по прописима које налажу Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање и Институт за јавно здравље Србије, ниједна од тих носећих институција здравственог система није предвидела постојање алерголога у домовима здравља.

Институт у Каменици употпуњен Центром за алергологију

– Због значаја алергијских болести, скоро је у Институту за плућне болести оформљен Центар за алергологију који би требало да започне рад до краја године, а који ће, осим респираторних алергија и астме, обухватити и друге алергијске болести, као што су алергије на нестероидне антиинфламаторне лекове, храну код одраслих, као и алергије на пчеле и осе – каже др Хромиш, начелница тог центра.