Aleksandra Radak: Novi Sad vodi odgovornu poresku politiku

Napominjem da u Zakonu o porezima na imovinu ne postoji zakonski rok u kojem je Poreska uprava dužna da dostavi rešenja, iako se često tim pojmom u medijima spekulisalo. Kada građani prime ovogodišnja rešenja na porez na imovinu, ukoliko postoji pozitivna razlika za uplatu između rata po kojima su plaćali po prošlogodišnjem rešenju i tekuće obaveze, potrebno je da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja uplate tu razliku da im se ne bi zaračunavala kamata. Ukoliko je došlo do promene imovinskog stanja – otuđenje imovine, proširenja imovine, nadogradnje i slično, a naročito sticanja nove nepokretnosti, potrebno je Gradskoj poreskoj upravi podneti izmenjenu poresku prijavu u roku od 30 dana od dana nastanka promene, napominnje naša sagovornica.

Da li je bilo promena koje bi se odrazile na budžet građana?

Grad Novi Sad u poslednjih nekoliko godina nije znatno uvećavao godišnju obavezu poreza na imovinu po vrstama nepokretnosti, već je porast prihoda od poreza na imovinu za fizička i pravna lica nastao usled osetnog povećanja broja poreskih obveznika, o čemu govori podatak da je u 2018. godini doneto 4.068 rešenja više nego u 2017. Za porez na stan površine 50 kvadratnih metara, u prvoj zoni, star deset godina u kojem obveznik stanuje, lane je bilo potrebno izdvojiti 9.424,94 dinara, a u 2018. godini potrebno je izdvojiti 11,43 dinara više pa bi porez za tu vrstu nekretnine iznosio 9.436,37 dinara.

Značajno je naglasiti da je u nominalnim iznosima rast poreske obaveze za uplatu po cenama za 2018. godinu u odnosu na 2017. zanemarljiv, posebno ako se ima u vidu obaveza kvartalnog plaćanja poreza, što u konkretnom slučaju znači povećanje poreske obaveze u iznosu od 2,85 do 11,95 dinara po kvartalu.

U pojedinim zonama došlo je do smanjenja prosečne cene nepokretnosti, kao što je evidentan pad cene građevinskog zemljišta u trećoj zoni od 2,20 odsto. Takođe, u četvrtoj i petoj gradskoj zoni nisu utvrđivane prosečne cene po kvadratnom metru odgovarajućih nepokretnosti za 2018. godinu pošto po zakonskim propisima, ukoliko nije bilo prometa u konkretnim zonama, pa ni u graničnim zonama, tada jedinica lokalne samouprave objavljuje cenu nepokretnosti na osnovu koje je za tekuću godinu utvrđen porez na imovinu.

Grad Novi Sad spada među najbolje lokalne samouprave što se tiče planiranja i ostvarivanja prihoda i primanja iz budžeta, samim tim i poreza na imovinu, čije ostvarenje za 2017. godinu iznosi 98,6 odsto, a za prvih pet meseci 2018. godine 41,25 procenat.

U pojedinim medijima spekulisalo se o povećanju poreza poljoprivrednicima. Kako to komentarišete?

Tvrdnje koje su se ovih dana iznosile u medijima, a tiču se povećanja poreza na imovinu za poljoprivrednike za 2018. godinu u odnosu na 2017. ne odgovaraju istini. Odredbama Zakona o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda od 2010. godine, propisano je da se porez na prihod od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod ne utvrđuje i ne naplaćuje.

Poljoprivrednici su ranijih godina bili oporezovani porezom na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za svaku pojedinačnu godinu, gde je bila uključena i naknada za odvodnjavanje na osnovu Zakona o vodama koja čini prihod Pokrajine, i plaća se do dan-danas. Pošto su denete izmene Zakona o porezima na imovinu, gde je kao predmet oporezivanja uključeno poljoprivredno, šumsko i građevinsko zemljište, po dobijanju podataka od Službe za katastar nepokretnosti, Gradska poreska uprava je, kao odgovorna uprava lokalne vlasti grada Novog Sada, uputila zahteve za podnošenje poreskih prijava za zemljište koje neko poseduje, bilo to poljoprivredno, šumsko ili građevinsko.

Nakon podnošenja poreskih prijava u postupku kancelarijske kontrole – u pojedinim slučajevima i izlaskom na teren – utvrđena je u svakom pojedinačnom slučaju poreska obaveza. Grad mora da se širi i na osnovu raznih inicijativa, a i samih urbanističkih planova koji se donose na Skupštini, on se razvija u pravcima koji su nekada bili poljoprivredno zemljište i na njemu se grade stambeni, poslovni i stambeno-oslovni objekti,ali moram da napomenem da se u pojedinim slučajevima može desiti da pojedini građani s poljoprivrednim zemljištem ostaju u građevinskoj zoni i tada se primenjuje Zakon o porezima na imovinu jer nije opravdano u tom slučaju umanjivati porez pošto je vlasnik tog zemljišta u mogućnosti da to zemljište otuđi kao građevinsko.

Da li će Grad naći načina da pomogne poljoprivrednicima kojima bi plaćanje nove tarife za porez na zemljište ugrozilo proizvodnju i delatnost kojom se bave?     

Grad Novi Sad nema interesa da poljoprivredne proizvođače opterećuje visokim porezima, niti nam je to bila namera, zato pozivam sve građane koji imaju bilo kakav problem da se jave u prostorije Gradske poreske uprave, kod dežurnog inspektora koji je na raspolaganju svakim radnim danom od 8 do 14 časova na adresama Trg slobode 1 i Trg slobode 4 – ulaz iz Ulice Ilije Ognjanovića.

A. Brzak

Primeri za stan površine 50m2, star deset godina u 2017.godini, u kojem obveznik stanuje