KARDIOLOZI UPOZORAVAJU Normalan nalaz može da vas zavara – ovo je prava granica LDL holesterola
Osobe koje su duže vremee izložene povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja infarkta miokarda i šloga.
Zbog kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji svakoga dana život izgubi 132 ljudi. Međutim, ohrabrujuće je da bi čak 80 odsto moglo da bude sprečeno, prvenstveno boljom kontrolom lošeg LDL holesterola, koji predstavlja faktor rizika koji najlakše može da se promeni.
Telesna težina nije pouzdan pokazatelj da li osoba pati od visokog holesterola. Mnogi mršavi ljudi pretpostavljaju da nisu u opasnosti, a upravo mršavi ljudi sa povišenim LDL holesterolom često imaju genetski izazvane povišene vrednosti holesterola.
Statistike pokazuju da jedan od 200 ljudi može imati ovaj genetski poremećaj, takozvanu porodičnu hiperholesterolemiju, rečeno je na edukativnoj tribini „LDL holesterol – vest koju ne smemo ignorisati“.
Endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije – profesorka dr Katarina Lalić kaže kako je jedan od ključnih izazova u endokrinologiji prepoznavanje povišenih vrednosti LDL holesterola, posebno kod onih koji nemaju očigledne simptome.
– Iako je ishrana i fizička aktivnost važna, kod osoba sa genetskim poremećajem, kao što je porodična hiperholesterolemija, neophodna je medikamentozna terapija. Statini su ključni u lečenju, a nova generacija lekova koji se primenjuju čak i jednom u šest meseci, predstavljaju značajan napredak u snižavanju LDL holesterola i smanjenju kardiovaskularnog rizika – objasnila je prof. dr Katarina Lalić.
Neophodan skrining
Potreban je redovan skrining za LDL holesterol, počevši sa 35 godina kod muškaraca i 45 godina kod žena. Genetski faktori, kao što je porodična hiperholesterolemija, mogu dovesti do veoma visokih vrednosti holesterola već u ranim godinama života.
– Ako postoji porodična istorija ranih kardiovaskularnih događaja, obavezno je izvršiti skrining kod dece i bliskih srodnika – rekla je dr Katarina Lalić.
Kliničke manifestacije aterosklerotskog procesa su brojne i pre svega zavise od stepena i brzine nastanka suženja.
Simptomi zavise od toga koji krvni sud je začepljen. Kada se ateroskleroza razvije u arterijama koje snabdevaju mozak (karotidne arterije), može doći do moždanog udara, a ukoliko zahvati arterije koje snabdevaju srce (koronarne arterije) može nastupiti srčani udar ili infarkt srca.
Kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje profesor dr Petar Otašević kaže kako svakodnevno viđa posledice povišenog LDL holesterola koji godinama ostaje neprepoznat.
– Važno je da prilagodimo referentne vrednosti u laboratorijama. Za zdravu osobu, LDL holesterol do 3 mmol/l može biti prihvatljiv, ali za nekoga ko je imao infarkt, stent ili bajpas, ciljna vrednost mora biti ispod 1,4 mmol/l – naglasio je dr Otašević.
Kako dodaje, pacijenti su često u zabludi jer laboratorijski nalazi pokazuju normalne vrednosti koje važe samo za zdravu populaciju.
– Danas imamo efikasne terapije, uključujući i lekove koji se primenjuju samo dva puta godišnje i snižavaju LDL holesterol za više od 50 odsto – napominje.
Ivan Tojagić iz udruženja „Moja druga šansa“ istakao je da se savremene terapije koje snižavaju LDL holesterol sve više razvijaju, ali da nisu dostupne za sve pacijente kojima su potrebne u Srbiji.
