КАРДИОЛОЗИ УПОЗОРАВАЈУ Нормалан налаз може да вас завара – ово је права граница ЛДЛ холестерола
Особе које су дуже времее изложене повишеним вредностима ЛДЛ холестерола имају већи ризик од развоја инфаркта миокарда и шлога.
Због кардиоваскуларних болести у нашој земљи свакога дана живот изгуби 132 људи. Међутим, охрабрујуће је да би чак 80 одсто могло да буде спречено, првенствено бољом контролом лошег ЛДЛ холестерола, који представља фактор ризика који најлакше може да се промени.
Телесна тежина није поуздан показатељ да ли особа пати од високог холестерола. Многи мршави људи претпостављају да нису у опасности, а управо мршави људи са повишеним ЛДЛ холестеролом често имају генетски изазване повишене вредности холестерола.
Статистике показују да један од 200 људи може имати овај генетски поремећај, такозвану породичну хиперхолестеролемију, речено је на едукативној трибини „ЛДЛ холестерол – вест коју не смемо игнорисати“.
Ендокринолог у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског Клиничког центра Србије – професорка др Катарина Лалић каже како је један од кључних изазова у ендокринологији препознавање повишених вредности ЛДЛ холестерола, посебно код оних који немају очигледне симптоме.
– Иако је исхрана и физичка активност важна, код особа са генетским поремећајем, као што је породична хиперхолестеролемија, неопходна је медикаментозна терапија. Статини су кључни у лечењу, а нова генерација лекова који се примењују чак и једном у шест месеци, представљају значајан напредак у снижавању ЛДЛ холестерола и смањењу кардиоваскуларног ризика – објаснила је проф. др Катарина Лалић.
Неопходан скрининг
Потребан је редован скрининг за ЛДЛ холестерол, почевши са 35 година код мушкараца и 45 година код жена. Генетски фактори, као што је породична хиперхолестеролемија, могу довести до веома високих вредности холестерола већ у раним годинама живота.
– Ако постоји породична историја раних кардиоваскуларних догађаја, обавезно је извршити скрининг код деце и блиских сродника – рекла је др Катарина Лалић.
Клиничке манифестације атеросклеротског процеса су бројне и пре свега зависе од степена и брзине настанка сужења.
Симптоми зависе од тога који крвни суд је зачепљен. Када се атеросклероза развије у артеријама које снабдевају мозак (каротидне артерије), може доћи до можданог удара, а уколико захвати артерије које снабдевају срце (коронарне артерије) може наступити срчани удар или инфаркт срца.
Кардиолог у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње професор др Петар Оташевић каже како свакодневно виђа последице повишеног ЛДЛ холестерола који годинама остаје непрепознат.
– Важно је да прилагодимо референтне вредности у лабораторијама. За здраву особу, ЛДЛ холестерол до 3 ммол/л може бити прихватљив, али за некога ко је имао инфаркт, стент или бајпас, циљна вредност мора бити испод 1,4 ммол/л – нагласио је др Оташевић.
Како додаје, пацијенти су често у заблуди јер лабораторијски налази показују нормалне вредности које важе само за здраву популацију.
– Данас имамо ефикасне терапије, укључујући и лекове који се примењују само два пута годишње и снижавају ЛДЛ холестерол за више од 50 одсто – напомиње.
Иван Тојагић из удружења „Моја друга шанса“ истакао је да се савремене терапије које снижавају ЛДЛ холестерол све више развијају, али да нису доступне за све пацијенте којима су потребне у Србији.
