OVA MNOGIMA OMILJENA BOJA ZAPRAVO NE POSTOJI Rezultat je iluzije koju je mozak proizveo
Ljubitelji ljubičaste boje mogli bi se iznenaditi kada saznaju da njihova omiljena boja zapravo ne postoji. Naime, nova studija pokazala je da tu boju stvara naš mozak.
Naučnici tvrde da kada istovremeno vidimo crvene i plave talasne dužine svetlosti, naše oči i mozak postanu zbunjeni jer su te boje na suprotnim krajevima spektra vidljive svetlosti.
Kako bi nadoknadio tu zbrku, mozak „savija“ spektar u krug i tako spaja crvenu i plavu kako bi stvorio ljubičastu boju. Iako tu boju zaista možemo videti, ona zapravo nije prisutna u samoj svetlosti — već je rezultat načina na koji naš mozak pokušava da reši sukob između dve suprotne talasne dužine svetlosti.
Poznata skraćenica ROYGBIV (red, oranž, jelou, grin, blu, indigo, violet) koristi se za opis svih duginih boja — to su takozvane spektarske boje, a svaka od njih ima svoju specifičnu talasnu dužinu. Ljubičasta, zanimljivo, nije uključena u taj popis, iako se „violet“ često poistovećuje s njom. No, u ovom slučaju, violet označava kraće talasne dužine svetlosti, uključujući i UV zrake koje izazivaju opekotine od sunca.
Kada svetlost uđe u oko, ona dolazi do posebnih ćelija koje se zovu čepići (konusi). Oni su odgovorni za prepoznavanje boja i postoje tri vrste. To su S konusi za plavu i ljubičastu, M konusi za zelenu i žutu i L konusi za crvenu i narandžastu. Svaki tip konusa reaguje na određeni deo spektra vidljive svetlosti. Kada određena boja svetlosti pogodi oko, odgovarajući konusi se aktiviraju i šalju signale kroz očni nerv u mozak.
Prvo te signale prima talamus, koji obrađuje naše čulne informacije, a zatim ih prosleđuje u vizuelni korteks — deo mozga zadužen za analizu signala i prepoznavanje koji su tipovi konusa bili aktivirani i koliko jako.
Mozak upoređuje koliko je koji konus aktiviran i na osnovu toga određuje tačnu boju. Ako svetlost pada negde između dve boje — recimo, između plave i zelene — može aktivirati i S i M konuse. U tom slučaju mozak izračunava odnos aktivacije i „pogađa“ konačnu boju, kao što je, na primer, tirkizna.
Ovaj sistem omogućava nam ne samo da vidimo osnovne boje, već i brojne nijanse između njih — više od milion različitih.
Prirodno je pomisliti da se i ljubičasta obrađuje na isti način. Uostalom, zar nije jednostavno mešavina crvene i plave? Jeste, ali crvena i plava su na suprotnim krajevima spektra i tehnički se ne bi trebalo moći spojiti u novu boju.
Zato mozak doživljava svojevrsni „kratki spoj“ kada se istovremeno aktiviraju i S konusi (za plavu/ljubičastu) i L konusi (za crvenu). Kako bi „rešio“ taj sukob, mozak jednostavno savija spektar u krug — spajajući crvenu i plavu i stvara ono što mi nazivamo ljubičastom bojom. Dakle, naš mozak nas doslovno uverava da vidimo boju koja ne postoji u stvarnom svetu.
Bez obzira na to, ljubičasta boja ima važnu ulogu u ljudskoj kulturi — simboliše kraljevstvo, luksuz, tajanstvenost, magiju i još mnogo toga, piše "Daily Mail".
Net.hr
