„ANTIUTOPIJA IZVAN VREMENA“ - INTERVJU: Ljudmila Fedorova, rediteljka lutkarske predstave „Drakon” u Pozorištu mladih

Ova rediteljka iz Sankt Peterburga radila je u mnogim ruskim pozorištima, u našem bližem okruženju, u Hrvatskoj i BiH, a sada prvi put i kod nas. Prvi put radi i ovaj komad, i u razgovoru za naš list izražava veliko zadovoljstvo što ima priliku za to.

Jevgenij LJvovič Švarc je poznat po satiričnim dramama s elementima bajke, i ovo delo je napisao kao oštru političku satiru o prirodi tiranije vlasti. 

Taj društveni problem je zapravo uvek prisutan, pa i u ovom trenutku, svuda po svetu, i lako ga možemo prepoznati u ovoj priči o vitezu Lanselotu, koji je krenuo da ubije zmaja, pa u potrazi za njim stiže do zemlje u kojoj oni koji vladaju, zloupotrebljavaju svoju poziciju i moć. Pritom od ljudi stvaraju prevrtljive podanike, koji postaju “saučesnici u vlastitom porobljavanju”. 

Obično se za bajke kaže da su uvek aktuelne, da posebnu dimenziju često dobijaju u sadašnjem trenutku, kao u ovom kod nas. Ne može biti ništa aktuelnije od bajke koja govori najviše o ljudima, i o toj njihovoj čestoj sklonosti da ne razmišljaju mnogo o onome što rade. U celom tom kontekstu je zanimljivo kojem uzrastu je, zapravo, namenjena?

- Mi smo pričali o tome sa Savom Stefanovićem (producentom u Pozorištu mladih), koji je i ponudio taj tekst. Meni je to bilo jako drago, i velika čast da ga radim, jer dosad nisam. Zaista sam uzbuđena, imam istovremeno i strah i zadovoljstvo što ga radim, i što uopšte mogu da se dodirnem tog materijala. 

Mi smo se dogovorili da predstava bude za uzrast šesnaest plus, ali ja mislim da bi to moglo biti i mrvicu manje, odnosno četrnaest plus, čak možda i dvanaest plus, zato što ova gradacija uzrasta nosi neke konkretne zaštite, recimo u slučaju scena nasilja. Ja, inače, mislim da ne bi trebalo da idemo tako otvoreno u prikazivanju scena nasilja, tako da sam sigurna da predstava može biti i za mlađi uzrast, zato ova tematika kojom se mi bavimo, mislim da najpre treba da je pristupačna mladima, da je upoznaju, i da možda baš oni nađu neko rešenje, i neki put da izbegnu određene probleme. Jer, uvek treba o tome razmišljati unapred, već od detinjstva.

Možda postanu svesni problema posle ove predstave?

- Uvek sam bila apolitična, zato što mislim da su umetnost i politika u nekom paralelnom miru. S druge strane, naravno da ne možeš biti izvan svih događaja, ali mislim da je čarolija ovog teksta što je izvan vremena. Pisan je davno, a i tada je bio aktuelan, i bio bi aktuelan i za deset, dvadeset, trideset godina, i ja mislim da je u tome čarolija. On ne govori o nekom konkretnom vremenu, stoleću, i likovi su iz bajki, tako da je u tome lepota ovog teksta, što je kao izvan vremena, kao neka antiutopija.

Upravo bi moglo sve i u budućnosti da se događa?

- Da, da. 

Kako je Švarc gledao na ljude? Da li je bio razočaran u njih, kada je napisao tekst u kojem prozove i nas ljude, da smo skloni da ne razmišljamo svojom glavom? Da li je ipak imao veru da se to može promeniti na bolje?

- Mislim da je, ako uzmemo taj tekst u obzir, imao nadu. Neću reći kakav ćemo mi imati kraj, ne bih rekla da je jako srećan, ali ipak i ja uvek želim da postoji neka nada. Međutim, uvek dosta toga zavisi od atmosfere na probama, i kako sve ide. Zasad ne znam kako ćemo doći do finala, ali ćemo doći do toga. Osećam to intuitivno, ali ponekad na kraju predstave postoje tri tačkice, možda će biti dve, ili jedna, a možda i uskličnik. Zavisi. Doći ćemo do tog trenutka, ali sve zavisi od situacije. Finale je vrlo suptilno, jako emocionalno, i sama ne mogu unapred odlučiti o njemu, jer je jako bitno kakva će atmosfera biti na probama, i sve zavisi još i od mišljenja glumaca. 

Kako se za sada slažete sa njima?

- Dobro je, još smo u nekoj “lajt” fazi. Došla sam sa scenografom Andrejom Zaporoškijem iz Rusije, dobili smo scenografiju, već je spremna, i sada još dorađujemo lutke, zato što sve treba prilagoditi sceni. Uvek je to istraživanje zanimljivije sa glumcima, nego da se odmah direktno govori kako treba da se radi, tako da sam sad mirna, polako radimo, bez žurbe.  Ali, u nekom trenutku ćemo morati nešto aktivniji da budemo, jer ima puno materijala. Tekst je ogroman, ima ga puno, i ja ga nekako štedim, zato što je prekrasan.