„АНТИУТОПИЈА ИЗВАН ВРЕМЕНА“ - ИНТЕРВЈУ: Људмила Федорова, редитељка луткарске представе „Дракон” у Позоришту младих

Ова редитељка из Санкт Петербурга радила је у многим руским позориштима, у нашем ближем окружењу, у Хрватској и БиХ, а сада први пут и код нас. Први пут ради и овај комад, и у разговору за наш лист изражава велико задовољство што има прилику за то.

Јевгениј Љвович Шварц је познат по сатиричним драмама с елементима бајке, и ово дело је написао као оштру политичку сатиру о природи тираније власти. 

Тај друштвени проблем је заправо увек присутан, па и у овом тренутку, свуда по свету, и лако га можемо препознати у овој причи о витезу Ланселоту, који је кренуо да убије змаја, па у потрази за њим стиже до земље у којој они који владају, злоупотребљавају своју позицију и моћ. Притом од људи стварају превртљиве поданике, који постају “саучесници у властитом поробљавању”. 

Обично се за бајке каже да су увек актуелне, да посебну димензију често добијају у садашњем тренутку, као у овом код нас. Не може бити ништа актуелније од бајке која говори највише о људима, и о тој њиховој честој склоности да не размишљају много о ономе што раде. У целом том контексту је занимљиво којем узрасту је, заправо, намењена?

- Ми смо причали о томе са Савом Стефановићем (продуцентом у Позоришту младих), који је и понудио тај текст. Мени је то било јако драго, и велика част да га радим, јер досад нисам. Заиста сам узбуђена, имам истовремено и страх и задовољство што га радим, и што уопште могу да се додирнем тог материјала. 

Ми смо се договорили да представа буде за узраст шеснаест плус, али ја мислим да би то могло бити и мрвицу мање, односно четрнаест плус, чак можда и дванаест плус, зато што ова градација узраста носи неке конкретне заштите, рецимо у случају сцена насиља. Ја, иначе, мислим да не би требало да идемо тако отворено у приказивању сцена насиља, тако да сам сигурна да представа може бити и за млађи узраст, зато ова тематика којом се ми бавимо, мислим да најпре треба да је приступачна младима, да је упознају, и да можда баш они нађу неко решење, и неки пут да избегну одређене проблеме. Јер, увек треба о томе размишљати унапред, већ од детињства.

Можда постану свесни проблема после ове представе?

- Увек сам била аполитична, зато што мислим да су уметност и политика у неком паралелном миру. С друге стране, наравно да не можеш бити изван свих догађаја, али мислим да је чаролија овог текста што је изван времена. Писан је давно, а и тада је био актуелан, и био би актуелан и за десет, двадесет, тридесет година, и ја мислим да је у томе чаролија. Он не говори о неком конкретном времену, столећу, и ликови су из бајки, тако да је у томе лепота овог текста, што је као изван времена, као нека антиутопија.

Управо би могло све и у будућности да се догађа?

- Да, да. 

Како је Шварц гледао на људе? Да ли је био разочаран у њих, када је написао текст у којем прозове и нас људе, да смо склони да не размишљамо својом главом? Да ли је ипак имао веру да се то може променити на боље?

- Мислим да је, ако узмемо тај текст у обзир, имао наду. Нећу рећи какав ћемо ми имати крај, не бих рекла да је јако срећан, али ипак и ја увек желим да постоји нека нада. Међутим, увек доста тога зависи од атмосфере на пробама, и како све иде. Засад не знам како ћемо доћи до финала, али ћемо доћи до тога. Осећам то интуитивно, али понекад на крају представе постоје три тачкице, можда ће бити две, или једна, а можда и ускличник. Зависи. Доћи ћемо до тог тренутка, али све зависи од ситуације. Финале је врло суптилно, јако емоционално, и сама не могу унапред одлучити о њему, јер је јако битно каква ће атмосфера бити на пробама, и све зависи још и од мишљења глумаца. 

Како се за сада слажете са њима?

- Добро је, још смо у некој “лајт” фази. Дошла сам са сценографом Андрејом Запорошкијем из Русије, добили смо сценографију, већ је спремна, и сада још дорађујемо лутке, зато што све треба прилагодити сцени. Увек је то истраживање занимљивије са глумцима, него да се одмах директно говори како треба да се ради, тако да сам сад мирна, полако радимо, без журбе.  Али, у неком тренутку ћемо морати нешто активнији да будемо, јер има пуно материјала. Текст је огроман, има га пуно, и ја га некако штедим, зато што је прекрасан.