I staro i mlado "živi" u kupatilu! STOMAČNI VIRUSI U PUNOM JEKU Ljudi se masovno žale na ove SIMPTOME, evo šta je ALARM za hitan pregled

Kada je vreme za posetu lekaru, kako sprečiti komplikacije i koja ishrana pomaže u bržem oporavku, otkriva dr Dragana Đukić, lekar opšte prakse.
 

Stomačni virusi su i dalje među nama, rekli bi neki pored gripa su u punom jeku. Skoro svaka druga osoba se žali na povišenu telesnu temperaturu, malaksalost i stomačne tegobe.
 

Na koje simptome treba obratiti pažnju? 
 

Najviše dolaze pacijenti koji se žale na stomačne tegobe koje se mogu javiti kao posledica stomačnih virusa. Boravak u kolektivima, gde veliki broj osoba boravi na malom prostoru, omogućava razvoj virusa i dovodi do porasta broja inficiranih usled bržeg širenja. Pad imuniteta iz različitih razloga takođe je bitan faktor u nastanku stomačnih infekcija – kaže za portal eKlinika dr Dragana Đukić i dodaje:

– Najčešći virusi koji izazivaju stomačne tegobe su adenovirus, rotavirus, norovirus. Pored virusa, ne tako često, uzročnici mogu biti i bakterije kao što su Ešerihija koli i salmonela. Bakterijske infekcije se obično šire nedovoljno opranim i termički neadekvatno obrađenim živinskim mesom ili jajima. Nije uobičajeno ali i neki od parazita mogu izazvati ove tegobe a oni se mogu naći u kontaminiranoj pijaćoj vodi.

Češće dolaze mlađe ili starije osobe?
 

Zbog simptoma bolesti koji su burni i koji mogu značajno da iscrpe organizam, uvek zaziremo od ovih infekcija. Kada su ove infekcije u pitanju, nema povlašćenih – javljaju se u svim uzrastima od deteta do starijih osoba. Stomačni virus (gastroenetritis) je oboljenje koje može da zahvati ceo sistem za varenje od želuca do creva. Zbog slabije apsorpcije vode i hranljivih materija iz unešene hrane, višak vode i upala dovode do pojave prolivastih stolica (dijareje), grčeva i bolova u stomaku. Pored ovih simptoma javljaju se i manjak apetita, mučnina, povraćanje, gađenje, nadutost u predelu želuca, glavobolja i može biti prisutna blago povišena temperatura. Uglavnom ovo nisu opasni simptomi i najčešće se povlače za 24-48 h ali nisu ni malo prijatni i znaju dosta da oslabe organizam. U ozbiljne simptome koji zahtevaju hitno javljanje lekaru spadaju: povišena temperatura koja je praćena groznicom i drhtavicom, dehidratacija organizma, bolovi u mišićima i opšta slabost organizma, ponekada mogu biti prisutni i dezorjentisanost i gubitak svesti. Ukoliko se pojavi krv u stolici ili prilikom povraćanja, to je takođe znak da se mora osoba hitno javiti lekaru jer to nisi simptomi koji se javljaju prilikom stomačne virusne infekcije. Kada su prisutni ozbiljni simptomi bolesti, lekar pored anamneze i pregleda pacijenta, radi osnovnu krvnu sliku i CRP da bi imao orjentaciju za dalje postupke lečenja i dijagnostike – objašnjava dr Dragana Đukić.

Koju hranu treba koristiti, a koju izbegavati?
 

Doktorka kaže da tegobe obično počinju nekoliko dana nakon kontakta sa virusom i pojavljuju se naglo. Povraćanje uglavno prestaje nakon 24h a prolivaste stolice mogu trajati i do sedam dana. Koliko će bolest trajati to je individualno i zavisi od mnogo faktora. Komplikacije se mogu javiti kod dece, strarijih i hroničnih bolesnika kao i kod onih kod kojih je imunološki sistem već oslabljen.

Većina stomačnih virusa uspešno se leči nadoknadom tečnosti i adekvatnom ishranom. Za sve uzraste važi isto pravilo u manjim količinama a češće uzimati i tečnost i hranu. Povraćanje i dijareje iscrpljuju organizam jer se time gubi dosta tečnosti. Kod povraćanja i mučnine tečnost se uzima na kašičicu na par minuta da se ne bi javio nagon na povraćanje. Tečnost uzimati u vidu vode, bistre supe, čorbe od povrća, blagog čaja, prirodnih bistrih voćnih sokova i oralnih rastvora za rehidrataciju. Obroci treba da budu manji u obliku blage, kašaste i dobro skuvane hrane kao što su: pirinčana kaša, kuvana šargarepa, pire od krompira, pečena jabuka, banana, tostirani hleb, slani kreker, suvo pecivo. Treba izbegavati masnu, prženu, slanu i začinjenu hranu, alkohol, mleko i mlečne proizvode, slatkiše. Važno je da se sa dijetalnom ishranom nastavi i nekoliko dana nakon što simptomi bolesti prestanu. Ne postoje specifični lekovi za lečenje ovih infekcija već samo simptomatska terapija koja može da ublaži tegobe i ubrza vreme ozdravljenja. Bitan uslov za brz oporavak jeste i odmor i ne treba se izlagati većim fizičkim naporima. Svim ovim merama možete sebi olakšati i skratiti period trajanja bolesti, ublažiti simptome i ubrzati lečenje – kaže dr Đukić.

Mogu li se stomačni virusi sprečiti i kako?
 

Najbolji lek za stomačne virusne infekcije je preventiva. Prvo i osnovno je jačanje imuniteta unošenjem dovoljno vitamina i minerala putem raznovrsne ishrane i suplemenata. Uzimanje probiotika je sjajna preventiva stomačnim virusima a mogu se uzimati pre, u toku i posle bolesti. Oni pomažu u održavanju dobrog zdravstvenog stanja i poboljšavaju imunološke funkcije. Potrebno je sprovoditi higijenske mere gde spada češće pranje ruku i dezinfekcija predmeta i površina koje svakodnevno koristimo. Pažljivo pranje voća i povrća pre korišćenja. Potrebno je držati se na pristojnoj udaljenosti od ljudi kod kojih primetite da su bolesni. Izbegavati skupove i mesta gde je koncentracija ljudi velika. Ne smeju se uzimati lekovi protiv povraćanja i antibiotici na svoju ruku jer virusne infekcije se ne leče antibioticima. Antibiotik služi za lečenje bakterijskih infekcija i samo lekar odlučuje o njegovoj primeni kod pacijenta – upozorava doktorka.