DVA SRCA, TRI JETRE, PET BUBREGA, TRI PARA ROŽNJAČA Transplantacije u Srbiji spasle 16 ljudi
Od početka ove godine u Srbiji je bilo četvoro donora organa u tri zdravstvene ustanove, od čega ih je dvoje bilo u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, jedan u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine i jedan u Kliničko-bolničkom centru Zemun.
U pitanju su kadaverične transplantacije i bolesnici su dobili dva srca, tri jetre, pet bubrega i tri para rožnjača, koje je dobilo šestoro pacijenata – navodi nacionalna koordinatorka za transplantacije u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine dr Aleksandra Plećaš Đurić i dodaje kako je bilo još šest potencijalnih donora, ali porodice nisu dale saglasnost.
– Organe je dobilo deset bolesnika, a njih šestoro rožnjače, što znači da je 16 pacijenata dobilo šansu za novi život – kaže ona.
Jedan donor je bio iz UKCV, a organi su otišli za UKCS, spram potreba na listama čekanja.
- Od početka ove godine, kod nas u UKCV urađena je jedna srodnička transplantacija bubrega, a u planu su još tri, koje bi trebalo da se urade do kraja februara. Tokom prošle godine u UKCV urađeno je osam kadaveričnih i sedam srodničkih transplantacija bubrega – navodi dr Plećaš Đurić.
Kako objašnjava, to je nedovoljan broj transplantacija spram potreba, jer u Srbiji oko 700 ljudi čeka na novi bubreg.
Najveći poklon
- Doniranje organa je najveći poklon koji nekome može da se daruje. U životu je veća šansa da će nekome trebati organ, nego da će biti donor. Važan je i razgovor u porodici na ovu temu, kako bi se znalo kakav stav o doniranju organa ima potencijalni davalac – kaže nacionalna koordinatorka za transplantacije u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine dr Aleksandra Plećaš Đurić.
Bubrežna bolest najčešće nastaje zbog dijabetesa i povišenog krvnog pritiska i bolesnici dugo trpe tegobe. Kako objašnjava dr Plećaš Đurić, svaka godina na dijalizi smanjuje šansu da uspe transplantacija, ali ne postoji neka krajnja granica u godinama provedenim na dijalizi do koje se rade transplantacije.
- Tokom prošle godine imali smo 29 utvrđenih moždanih smrti, a dobijeno je devet saglasnosti. Potrebna je podrška šire društvene zajednice za darivanje organa. Najčešći razlozi zašto ljudi ne daju saglasnost su strah i neznanje. Strah rukovodi u davanju saglasnosti, a neznanje se odnosi na stavove potencijalnih donora o davanju organa nakon moždane smrti – ističe dr Plećaš Đurić.
Ona napominje kako postoje razlike između kome i moždane smrti. Naime, koma je reverzibilno stanje, a moždana smrt je smrt. Eksplantacija se radi u najbržem mogućem roku od moždane smrti, a organ eksplantira onaj ko će raditi transplantaciju, pa tako po organe dolaze i timovi iz drugih zdravstvenih ustanova.
- Neki organi moraju brzo nakon eksplantacije da budu transplantirani. Srce može da čeka jedan do dva sata, jetra šest do osam sati, a bubrezi mogu najduže da čekaju od 12 do 24 sata nakon eksplantacije – kaže dr Plećaš Đurić.
Tek nakon eksplantacije se radi podudarnost tkiva i onda se traga za najboljim recipijentom, odnosno primaocem, inače bi telo odbacilo organ. Dr Aleksandra Plećaš Đurić napominje kako se nekada pozove deset do 12 potencijalnih primalaca organa, od kojih se odaberu dvoje za transplantaciju.
