OBELEŽEN 199. ROĐENDAN MATICE SRPSKE Ustanova koja uči poštovanju razlika, u potrazi za višom i smislenijom perspektivom

„Kao ustanova dugoga trajanja, približavajući se 200-godišnjici svoga osnivanja, Matica nas uči mnogim poukama, mudrostima i vrlinama. Jedna od tih, najznačajnijih, svakako je pouka kako da se živi i radi sa punim poštovanjem svih onih individualnih razlika koje postoje između pojedinih ljudi, pri čemu, uprkos tim razlikama, uvek jesmo u stanju da pronađemo višu, smisleniju i bogatiju perspektivu, koja nas sve objedinjuje, čuva za one krupne kolektivne poslove od najveće opšte važnosti“, poručio je na otvaranju sednice predsednik naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije, univerzitetski profesor i književnik dr Dragan Stanić. 

Uz podsećanje na one najvažnije poduhvate koji su ostali iza Matice u prethodnoj godini, poput objavljivanja Sabranih dela Borislava Mihajlovića Mihiza i spisa Branka Radičevića, te sabiranja svekolike građe o Letopisu, koja će biti zaokružena Zbornikom radova sa lane održanog naučnogskupa, te najave niza aktivnosti koje će biti uvod u obeležavanje velikog jubileja društva – dva veka od osnivanja – Svečana sednica je bila posvećena Đuri Daničiću (Novi Sad, 1825 - Zagreb, 1882), velikom našem filologu i leksikografu, u povodu dva veka od njegovog rođenja. O velikom poštovaocu Vukovog rada i jednom od najznačajnijih proučavalaca srpskog jezika dva veka govoriće prof. dr Viktor Savić sa Instituta za srpski jezik SANU.

Na Svečanoj sednici uručena je i Zmajeva nagrada Matice srpske za 2024. godinu, najstarije književno priznanje na srpskom kulturnom prostoru koje se dodeljuje za najbolju knjigu poezije. Laureati su Veroljub Vukašinović za knjugu Žalac, objavljenu pod okriljem Srpske književne zadruge, i Tomislav Marinković za zbirku Šta o nama misle anđeli u izdanju Arhipelaga. 

Govoreći o nagrađenim naslovima, predsednik žirija Selimir Radulović naveo je da u zbirci Šta o nama misle anđeli Tomislava Marinkovića ispoljava za njegovu poeziju karakterističnu osetljivost za ono prirodno, čak biljno. „Njegova poezija za svoj ambijent često ima pesmu samu pri čemu se prepliću nivou stvarnosti poezije i svakodnevne realnosti. Melanholično osećanje vremena u novim Marinkovićevim stihovima udruženo je sa često gorkim tonovima opraštanja od sveta, prijatelja i života...“, naveo je Radulović. „Knjiga Žalac Veroljuba Vukašinovića pak pokazala je već dobro poznatog pesnika, takođe ovenčano nizom književnih priznanja, jasno „izgrađene metričke veštine i čistog lirskog senzibiliteta“. „Tematski raznovrsno i kompoziciono dobro osmišljena, ova knjiga je mahom usmerena ka melanholičnom sagledavanju prohujalog i aktuelnog života pesnika u zrelim godinama koji je očuvao dušu deteta“, ukazao je Radulović.

Po oceni člana žirija prof.dr Saše Radojčića, koji je detaljnije govorio o nagrađenim knjigama i njihovim autorima, „uz sve međusobne razlike, pozicija obojice ovogodišnjih dobitnika Zmajeve nagrade, može opisati kao neka vrsta spoja neoverističkog i neosimbolističkog pristupa”. „Pri tome su oba pesnika, tokom višedecenijskog rada, izgradila specifične, prepoznatljive individualne stilske osobine, koje su na delu i u nagrađenim zbirkama. U poetičkom pogledu ovogodišnji dobitnici Zmajeve nagrade jako se razlikuju, ali u jednom veoma važnom smislu, oni su neobično bliski. Reč je o tome da su svetovi njihovih pesničkih knjiga, i Marinkovićeve Šta o nama misle anđeli, i Vukašinovićeve Žalac, obasjani unutrašnjim svetlom, afirmacijom života i sveta, naposletku, uz sve sumnje i ustručavanja, samoafirmacijom pesničke reči”, naveo je dr Radojčić. 

Tomislav Marinković zbog ozbiljnih zdravstvenih problema nije mogao da dođe u Novi Sad, pa je njegovu epistolu pročitao književni kritičar Petar V. Arbutina. "Odao sam se poeziji, tiho i nenametljivo, kakva poezija mora da bude, ne da uznemiri one kojima nije ni potrebna, već da nađe sagovornika koji je, makar u mojoj zamisli, uvek imao prvu rečenicu mojih pesama već u glavi i samo mu je nedostajao drugi glas. Ne znam koliko sam u tome uspeo, verujem samo da sam pisao onako kako sam mislio da treba, kako sam umeo i mogao. I to svakom pesniku treba da bude dovoljno", poruka je Tomislava Marinkovića. 

Veroljub Vukašinović je u svom slovu, kojim se zahvalio na nagradi, naveo da ga sama reč Matica nezaobilazno vodi ka čudesnom svetu pčela i pčelojavljanju u poeziji: "I upućuje me ka duhu košnice, koji je osnova duhovne i kulturne misije Matice srpske, kao nacionalne ustanove našeg naroda. Pri tome, trenutak je takav i zbivanja oko nas u vezi sam tim duhom košnice, da mi se najprikladniji čine Zmajevi stihovi iz zbirke Đulici uveoci: Svakom časku milja / Neka kletva preti / Svaka radost naša / Ljuto nam se sveti"...

M. Stajić